Jovana Perković
Jovana je diplomirala filozofiju na Filološkom fakultetu u Novom Sadu. Vodila je emisiju koja se zvala “Jovana subotom” – znam sve je u prošlom vremenu, ali nije greška 🙂
Radila je u marketinškoj agenciji, na poziciji account managera; vodila je kreativno odeljenje, bila story editor za regionalnog Velikog brata, ogromnu mašineriju u kojoj je radila nekoliko puta po 4 meseca u različitim gradovima.
Stoji iza bloga Jovana subotom, kao i I love Dalmaciija, koji joj je pomogao da se otisne u online vode. Bio je to jedan neplanski projekat na kom je mnogo naučila i shvatila šta sve može da radi online.
Pričale smo i portalu preduzetnice.rs – šta je cilj ovog portala i koje su ideje u budućnosti, a ima ih dosta. Za kraj smo naravno pričale i o omiljenoj knjizi koja će biti kruna cele ove priče i ja sam sigurna da ćete uživati.
Korisni linkovi:
Nikolina: Ćao Jovana i hvala ti što si pristala da budeš moja gošća u ovoj epizodi podkasta.
Jovana: Hvala tebi Nikolina što si me pozvala, iznenadila sam se kad sam dobila tvoj poziv u inbox jer su pre mene sve neke super žene bile tvoje gošće i zadovoljstvo mi je da ja budem među njima.
Nikolina: Ti jesi tu zato što si super žena, samo što sve imamo tu neku tendenciju da sebe ne doživljavamo kao takve. Možeš na početku da se predstaviš našim slušaocima i ispričaš čime se baviš i šta sve radiš.
Jovana: Ima li neko lakše pitanje. Ja se trenutno uglavnom bavim nekim marketinškim strategijama i edukacijama. Priča je počela od toga da sam 10 godina radila na televiziji, počela sam na četvrtoj godini fakulteta kada sam shvatila ustvari da me studije filozofije neće dovesti do posla i da mi je potrebno neko praktično znanje sa kojim bih mogla da dođem do nekog posla i počela sam da radim na televiziji kad sam apsolvirala.
Tu sam ostala 10 godina u jednoj istoj redakciji, bukvalno sam radila od saradnika u redakciji kulture do informative, uključivanje iz skupštine, znači bukvalno sam prošla sve uključujući i produkciju, odnosno montažu, organizovanje snimanja i tako dalje. Prošla sam sve osim rukovodećih pozicija i dobila sam jedan uvid kako se to funkcioniše i meni je to nekako bio izazov i prirodno da stičem nova znanja. Negde 2011. sam počela da radim jednu autorsku emisiju koja se zvala “Jovana subotom” jer mi je devojačko prezime tad bilo Subota, a dobila sam termini emitovanja subotom i onda smo kao da ne komplikujemo nazvali “Jovana subotom”. U emisiji se jedna rubrika zvala net market, jer u tom trenutku sam ja prepoznala da se dešavaju neke nove stvari. Twitter se zahuktao i pojavili se tu neki ljudi koje sam ja pratila i to meni bilo zabavno, i bilo mi je fascinantno da postoji jedan potpuno nov svet sa kojim ja nisam bila upoznata – to je svet blogera, blogovanja – ljudi koji imaju neke svoje male medije, objavljuju nešto što oni hoće i zbog toga sam u emisiji odvojila poseban prostor za njih. Bukvalno sam na taj način ušla u tu neku Twitter zajednicu, blogersku zajednicu i shvatila da postoji jedno tržište koje je za mene novo i da su to neki mediji koji se razlikuju od tradicionalnih medija a opet funkcionišu na isti ili sličan način i onda sam počela sebe da edukujem u tom nekom smislu, da otkrivam, da gledam kako to sve funkcioniše i kako to biva najbolje se uči putem pokušaja i pogrešaka ja sam rešila da napravim jedan sajt koji se zvao ilovedalmacija.rs, kažem zvao zato što više nije u funkciji.
Zakupila sam domen i hosting, skinula neku WordPress temu koju sam editovala, nameštala kako to meni odgovara, iskoristila suprugove fotografije, pošto se on bavi fotografijom i pisala tekstove o tim nekim destinacijama na koje smo mi odlazili.
Napravila sam sajt koji je meni bio lep jer je to meni u tom trenutku jedino bilo važno. Nisam razmišljala o tome da li je on funkcionalan, ko tu dolazi, da li to neko čita ali se zatim ispostavilo se da su počeli da mi se javljaju oglašivači smeštaja koji su želeli da oglase svoj smeštaj na sajtu, pa pitali koliko košta, a ja sam bila u panici jer nijednog trenutka nisam razmišljala o tome da mogu da zaradim neki novac od toga ili da mogu da prodajem neki oglasni prostor, jer nisam bila registrovana, znači to je bio meni nekako da kažem projekat na kom sam ja vežbala i učila kako to dalje da komuniciram preko društvenih mreža i ja sam ljudima govorila možete da se oglasite neću ja vama to da naplatim, ne znam to je bilo sa prvim, drugim, trećim, ja sam tu imala nekih pet šest ljudi koji su oglašavali svoj smeštaj i onda sam shvatila da sam sigurno u nekom poreskom prekršaju ili tako nečemu, bez obzira što nisam uzela nikakav novac ili ne znam šta. Onda sam rešila kao ok ostaviću to sa strane, neka to funkcioniše tako kako funkcioniše, ja ću i dalje da pišem i onda su počeli da mi se javljaju ljudi koji voze ono sezonski za Dalmaciju, kao tipa Beograd – Šibenik,Zadar, Split ili Novi Sad. E onda pošto sam imala rubriku za prevoz shvatila sam zašto ne bih kontaktirala i avio-kompanije kao kad sam već ovo stavila, pa i adrolinija kad kad već imamo trajekte i tako napravila jedan servis koji je funkcionisao. Ja sam kroz taj projekat jako puno naučila. Naučila sam kako da napravim WordPress sajt, moram da kažem uzela sam domen i hosting od Plus provajdera i oni imaju onaj online chat, ja mislim da su ludeli od mene, pošto sam ih stalno nešto zapitkivala. Dovoljno je samo da pitaš i nekako će doći do tebe bez obzira što pogledaš milion nekih tutorijala i YouTube videa kako nešto postaviti opet nekako kad ti neko objasni na kraju bude lakše da shvatiš kako stvari funkcionišu.
Ja sam shvatila negde od 2012. da će doći do nekih promena u medijima i da nekako sebe moram da pripremim na novo tržište rada i da se osposobim da budem konkurentna. Dobrovoljno sam se 2015. prijavila da budem tehnološki višak, moji roditelji su mislili da nisam normalna, kao ljudi nemaju posla a ti se prijavljuješ za tehnološki višak. A sa druge strane sa suprugom sam se dogovorila, on je bio pun razumevanja, i rekao mi je što god odlučiš ti uradi, i kažem dogodilo se to da da sam se ja u junu 2015. prijavila za tehnološki višak bez ikakvog bekap plana šta bih radila. Mislim naučila sam ja tu neke stvari, imam neka znanja i veštine, međutim, trebalo je tražiti posao, ja sam prvi i jedini posao dobila na televiziji tako što sam otišla na audiciju, primili nas 10 na probni rad, od nas 10 je ostalo nas četiri da rade, tako da nikada nisam bila na razgovoru za posao, nisam znala kako to funkcioniše. Guglala sam da vidim kako se treba ponašati na razgovoru za posao.
Uglavnom ja sam odlazila na te neke razgovore pripremljena, uvek sam bila kraljica 1., 2., i 3. kruga, međutim kada dođe do poslednjeg, uvek su neki drugi ljudi dobijali posao. Tu sam već počela onako da se deprimiram u tom nekom smislu kao da li sam ja dovoljno pripremljena, da li ja ustvari želim da radim nešto za šta nisam spremna da radim, možda drugi ljudi misle da ja to ne mogu da radim, možda ja to stvarno ne mogu… Dovela sam sebe u tu neku sumnju i onda se dogodi da sam otišla na razgovor u Emotion, recimo neki jul 2015., dakle ja još uvek radim na televiziji, u septembru mi je prekinut ugovor, ja sam otišla na razgovor u Emotion, tamo me dočekao moj budući šef, ali ja sam mislila da je to neki dečko koji će da me odvede kod nekoga sa kim ću ja da razgovaram.
Uverena sam da imaš, ako ne pitanje, onda komentar vezan za savete iz ove epizode, ali ne znaš kako da dođeš do mene. :)
Slobodno ostavi komentar ispod ili mi pošalji email na info@nikolinaandric.com i ja ću ti SIGURNO odgovoriti u roku od par sati, a možda i odmah.
Sigurna sam da znaš bar jednu osobu, kojoj ćeš promeniti život kada sa njom podeliš proverene savete iz ove epizode.