Maja Gerin i Arnela Horman
U današnjem podkastu prvi put preko puta mene sede dve gošće. To su dve preslatke, vrcave, kreativne Sarajke.
Kod njih je sve krenulo kroz igru, ali od prve lutke koju su napravile znale su da to neće ostati samo na igri. Trebalo je odlučiti da li ostati i raditi za lepu i sigurnu platu u firmi, raditi “ozbiljan posao” ili poslušati srce (razuma nema kaže Maja) i istrajati u svojoj ideji. Poslušale su srce. Sada su zajedno u “kaši” kako obe kroz smeh kažu.
Priča o Pepetuškama je njihova životna priča. Priča o prijateljstvu i ljubavi. Krpene lutke ”Pepetuške” koje su postale nove omiljene igračke i pokloni za sve uzraste, nastale u glavi dve mame, dve prijateljice, Maje Gerin i Arnele Horman. One su želele svojim devojčicama ponuditi zanimljive i unikatne igračke. E posle su te lutke želele i komšinice, pa drugarice iz vrtića, prijateljice i tako je sve krenulo. U njihovom timu Arnela je ta koja je prizemnija i ozbiljnija, pa malo Maju spusti na zemlju kada krenu sulude ideje. Radni dan im počinje u 8 ujutro, ali kafom . Dogovaraju obaveze, rasporede iste i onda u njihovom malom kutku prave lutke. Postoje standardne Pepetuške koje su one izradile svojim ćerkama i ćerkama prijateljica, ali pored njih svaka buduća vlasnica može svoju da personalizuje. Može da joj da ime, boju kose, očiju, odabere koju odeću da nosi, da li da uz nju ide pas, mačka… Kupci pošalju sliku, a Maja i Arnela prave magiju. Ono što ih pokreće i drži u ovom poslu su ogromna ljubav prema deci i njihovoj sreći kada dobiju svoju lutku. Interesantnost kod njihovih lutki je to što na licu imaju samo oči. To je smišljeno urađeno pod uticajem knjige iz pedagogije Rudolfa Steinera (ako ste čuli za waldorfsku pedagogiju onda ste čuli i za Rudolfa) koji kaže da deca trebaju da što više maštaju. Ako lutka ima samo oči dete će zamisliti tu lutku – da joj se smeje, da je tužna, onako, prema svojoj želji. One su shvatile da žele baš lutke koje neće nametati osećanje detetu.
Mnogi odrasli su, takođe, “ludi” za Pepetuškama, pa su svoje verzije dobili i Božo Vrećo, Mirela i Laka, Amra Džeko i mnogi drugi.
Pepetuške imaju svoj dom u Concept storu Kutcha, gde se mogu pronaći među mnogo drugih kreativnih stvari.
Od ovog posla se, kažu, još ne može u potpunosti živeti, ali veruju u vrednost ručnog rada, kao i to da kada uložiš svu svoju ljubav i energiju, to mora da opstane i da se isplati. Pepetuške su same našle put i do raznih kontinenata. Ljudi prepoznaju trud i posebnost ove lutke. Ono što je najbitnije je da kada su se odlučile za ovaj korak prvo su sele same sa sobom (često to rade) i poredale stvari. Shvatile su da im novac služi samo kao sredstvo za preživljavanje. Porodica je na prvom mestu i vreme s njima. A vole da odu u šumu, da se igraju sa svojom decom. Često ih zezaju da su stalno zajedno. Ono što su za kraj želele da poruče je to : „Samo sretna mama je dobra mama“. A za sreću nemaju definiciju, osim kad ustaneš ujutro zdrav – treba odmah da si sretan. Takođe, dame koje imaju ideju za svoj biznis, a nemaju hrabrost ili sredstva ili podršku treba da probaju. Poručile su da nije lako , ali život je samo jedan i samo treba odlučiti biti sretna. Šta je najgore što se može desiti? Neuspeh? Da, pa šta? Idemo dalje…
Korisni linkovi:
Nikolina: Dobrodošle Majo i Arnela i hvala Vam što ste pristale da budete gošće u podkastu Vreme je za VAs.
Maja i Arnela: Hvala na pozivu i hvala što ste odvojili vrijeme za nas.
Nikolina: Ovo će biti prvi put da imam dve gošće sa one strane, tako da vi imate to neko počasno mesto u mom podkastu.
Mnogi već znaju šta vi to radite, ali ispričajte nam kako ste došle na ideju da pravite personalizovane lutke?
Maja: Sve je počelo od trenutka kada sam postala mama i poželjela neke drugačije lutke za svoje dijete. Sa drugaricom koja je produkt dizajner sam sjela i osmislila izgled lutke.Počelo je kroz jednu igru, to nije trebalo da bude mi posao ni biznis. Ali kad sam presabrala neke stvari i shvatila da od svog “ozbiljnog posla” nemam vremena za bebu niti da budem istinski ispunjena, odlučila sam da se posvetim samo Pepetuškama.
Nikolina: Ono što me je ponukalo da vas pozovem u moj podkast je jako interesantna priča sa Konferencije Biznis na štiklama. Koji je to bio prelomni momemat?
Maja: Hahahaha, prelomnih momenata u ove dvije godine našeg poslovanja je bilo mnogo, ali eto onaj koji nikada nećemo zaboraviti je kada sam novac koji mi je Arnela posudila, jer sam se morala izvući iz finansijske zavrzlame u kojoj sam tada bila, greškom bacila u kontejner.
Arnela: Tada sam i ja uvidjela da je vrijeme da se priključim priči. Jer sam je osjećala kao dobru i plemenitu za sve. Nije uvijek lako. Nekim danima ja dižem Maju iz bedaka, a nekim ona mene. Zajedno smo jače i zajedno se definitivno dopunjavamo. Ovo je naša životna priča. Takođe je bitno, da sada svako može dobiti svoju lutku. Ne mora biti neka VIP ličnost.
Nikolina: Jako mi je interesantno što si spomenula kako ljudi reaguju na to kada vide sebe u obliku lutke.
Maja: Da, te lutke i liče i ne liče na njih ali svi budu u fazonu:”Wooow, ista ja”.
Nikolina: A zašto lutke imaju samo oči?
Arnela: Vodile smo se idejama Rudolfa Steinera koji je govorio da djeci ne treba nametati osjećanja. Pa smo na lutkinom licu stavile samo oči, a vlasnici imaju pravo da im udahnu dušu i daju osjećanja.
Uverena sam da imaš, ako ne pitanje, onda komentar vezan za savete iz ove epizode, ali ne znaš kako da dođeš do mene. :)
Slobodno ostavi komentar ispod ili mi pošalji email na info@nikolinaandric.com i ja ću ti SIGURNO odgovoriti u roku od par sati, a možda i odmah.
Sigurna sam da znaš bar jednu osobu, kojoj ćeš promeniti život kada sa njom podeliš proverene savete iz ove epizode.