#344: Stvaranje zajednice Virtuelnih Asistenata

Da bi osvojila popust od 200 EUR za upis na ovogodišnju VAkademiju, koja počinje 15. avgusta, odgovori na sledeće pitanje u komentarima ispod: Šta očekuješ od VAkademije, kakvu promenu u svom životu?

Dobro došli u novu epizodu podkasta Vreme je za vas. Moja današnja gošća je Slađana Savić, projektni menadžer u mojoj kompaniji, ako mogu tako da kažem, baš mi to čudno zvuči kad izgovorim u mojoj kompaniji, ali to je istina. Želela sam da sa Slaćkom pričam o tome od kud ona u celoj ovoj priči i šta za nju sve to predstavlja? Takođe ćemo se osvrnuti i na prošlogodišnju Akademiju, pričaćemo o polaznicama, ko su one bile, kakve promene im je donela ova edukacija i da vidimo šta je to što možemo da promenimo i da unapredimo. Naročito kada je u pitanju intership, odnosno, besplatna praksa koju imaju akademci u okviru edukacije, na kraju, u februaru mesecu. 

Nikolina: E sad, nakon dužeg uvoda, ćao Slađana.

Slađana: Zdravo Nikolina. Hvala na pozivu.

Nikolina: Kako si?

Slađana: Odlično. Jedva sam čekala da učestvujem u ovom podkastu. Pre svega zato što je to jedan od prvih, ako ne i prvi koji sam slušala, zato što tebe obožavam, da tako kažem i rad sa tobom. A jagoda na šlagu ove naše torte je to što je ovo meni snimanje prvog podkasat i to baš kod tebe i super mi je, stvarno.

Nikolina: Ti, u suštini, nisi jedina kojoj je prvi podkast, zato što inače je podkast kao forma novijeg datuma kod nas i onda vrlo često su gosti u panici, kao “Šta treba, kako treba? Daj, nisi mi poslala link, nisi mi poslala detalje”, ovo, ono, a ja sam se već posle toliko godina, mislim 4 godine, već mi ono, kad radiš nešto stalno uđeš u fazon i više ni ne razmišljaš o tome. Ali definitivno idemo nekim redom pa bih pre svega volela da se predstaviš našim slušaocima. Ko je, u stvari, Slađana i otkud ona u preduzetništvu, pre svega?

Slađana: Pa ovako, imam dve, neke, poslovne biografije, ako mogu tako da kažem. Jedna je pre upoznavanja online mogućnosti za virtuelno poslovanje, pre toga znači, još uvek sam preduzetnica. Živim u Jagodini sa suprugom i imamo 20 godina u nazad našu firmu. Otkud? Pa, sticajem okolnosti 1992/93 znaš i sama, lude godine i ja nisam imala dovoljno dobar fokus, da tako kažem, da završim fakultet. Završila sam srednju školu, pravni smer, upisala prava. Znači, kad gledam iz ovog ugla, mislim da ništa u životu nije slučajno. Same te godine su mene, vratile svojoj kući i tu me je čekao porodični biznis, koji je tata, jedan od prvih preduzetnika, znači 1988., ja mislim, da je već započeo sa preduzetništvom i naravno, pa mogu slobodno reći da sam i rasla uz takve roditelje i nije mi to palo teško u smislu, bila sam nekako svoj na svome. To što sam ja od početka samog morala da budem magacionerka i čistačica naših objekata, to je sve meni u sklopu, da kažem, neke polazne tačke. Međutim, prosto je tata tako zahtevao da kreneš od onog najnižeg stepenika i polako, prosto da vidim i sama koliko ja mogu da pružim. Možda je cela moja ambicija bi se završila sa kasirkom. Uopšte me nije forsirao u tom nekom smislu “Ti ćeš jednog dana naslediti mene” i slično, prosto smo išli nekim tokom i kažem ti, poznaješ me i ima to zašto sam ja tu, u ovom trenutnku i ovakva kakva jesam. Kad sam upoznala tadašnjeg mog dečka, sadašnjeg supruga, posle nekoliko godina zabavljanja i od tad mi krenemo sami u preduzetništvo, otvaramo našu radnju, prvo jednu, drugu, treću. Već kod treće, ja sam uvidela da je meni potrebna i te kako malo dodatne edukacije, upisujem Biznis akademiju u tom trenutku, kao možda jednu jedinu vrstu online obuke i tu sam završila smer Menadžer prodaje. To je baš ono što je mene interesovalo, s obzirom da smo u tom trenutku imali 3 radnje, tako je nešto i bilo neophodno kako bismo mogli da uspešnije razvijamo taj biznis od kog smo i živeli. U međuvremenu su došla i dva deteta i sve je meni to bilo nekako prirodno, normalno. Evo, sad se nešto i prisećam, ja nemam tu nekih većih turbulencija koje bih mogla sad da podelim kao “Jao, desilo se ovo ili ono”, prosto sam imala svoj cilj, sve usput što je došlo je bilo normalno prihvaćeno i sa moje i sa suprugove strane. Kažem, samo mi je možda malo žao što nisam uspela ta trudnička i porodiljska, to mi je ono, znaš, državna firma pa imaš pravo na ovo, pravo na ono a meni je ono bilo, ja ti sa onim stomakom, do jedne radnje, do druge. Ne znam, deca po 2, 3 meseca, s njima u naručju, idemo, radimo. Možda bih eto tu nešto, da sam znala pa da odmaram godinu dana ali dobro. Nije se to desilo. U nekom trenutku, baš dok smo imali 3 naše radnje, to nije mali obim posla, imali smo 13 zaposlenih u tom trenutku.

Nikolina: Čekaj, radnje čega? To nisi spomenula.

Slađana: Široke potrošnje, u smislu, dva marketa i jedna proizvodnja torti, kolača, ketering, eto recimo. Ima posla. Šta god da radiš, ako želiš da ga dobro radiš, ima dosta posla. Shvatimo u tom trenutku da mi više nemamo neku našu, malte ne, ni bračni, ni društveni, ni socijalni život, porodični, da se prosto od silnih obaveza sve to svelo na, malo je došlo do prezasićenosti, mogu da kažem. I mi, uz neki naš dogovor zatvaramo jednu radnju, ostajemo na 2 radnje. Na toj lokaciji gde radnje rade jednu smenu, odnosno od 7 do 15-16h, sad to nije onako, po dogovoru, da kažem. U tom trenutku vidimo da je to to što nama odgovara u smislu da imaš slobodna popodneva, da vikendom kad ne moram, ne idem na posao. I mi smo jednostavno dostigli neku tačku “Ok, više nemamo po 25 godina, sad imamo po 35, recimo, ok, može to malo i drugačije da bude”. I mnogi su se čudili, počevši od roditelja, okoline, kao “U ovom trenutku zatvarate radnju? Ko to radi? Svi jedva čekaju da se širite, da imate što više posla, radnika…” ali veruj mi da mi je bilo, ono što se kaže, “Pa nema veze, nek bude parče hleba i šolja mleka, to je sa svim dovoljno u nekom trenutku”. Jer vidiš da ne živiš svoj život kako si ga zamislio.

Nikolina: Da, sve se svodi na posao. A pri tom i radite zajedno, to je baš ono specifična situacija. Ja to ne mogu ni da zamislim, sa mojim suprugom, pošto smo ono, prosto, nekako ne vidim da bismo mogli zajedno da radimo. Ja se sećam kad smo bili kod Dragane na edukaciji i ti si spomenula kako ne radite vikendom i kako radnje rade od 7-14h i da je to onako planski sve urađeno. Ja sam bila oduševljena zato što je to stvarno redak slučaj. Danas, u glavnom, ljudi jure za parama. Znaš ono, ako imaš 3, pa naravno da ćeš otvoriti i četvrtu ako vidiš da posao ide. A kaži mi, koje su to godine u pitanju, u smislu, godine 2000. ili već koja godina? Znaš, posle koliko vremena ste vi odlučili da ipak želite da imate i slobodno vreme a ne samo da se sve vrti oko posla?

Slađana: Da, da kažem posle nekih 13 godina rada smo mi zatvorili taj jedan objekat i nastavili sa radom 2 objekta, skraćeno radno vreme, slobodniji vikendi i šta već tu podrazumeva. Da bi još bolje od toga bilo, recimo sad nekih 2 i po godine u nazad, od kako sam ja otkrila i tebe i još bolji način za poslovanje a to je online poslovanje, ja shvatim da baš tako, da bismo možda čak, mislim da ne zvuči čudno, ali da bismo sačuvali u nekom trenutku naš brak, bukvalno jer smo previše, previše godina proveli imajući i roditeljske brige i poslovne brige i državne brige i šta već. Mnogo je. Tako da, to upoznavanje sa tobom i cela priča koja kasnije vodi, je na neki način možda spasilo i, ajde da kažem, ne spasilo ali poboljšalo moj bračni život u koji verujem i nemam sumnje u tome da muškarac i žena je ok ako se nađu da treba da rade što više mogu na svom odnosu, kako bi to zadržali, kako bi bilo lepo i jednom i drugom. Samo da se vratim, otkrijem online poslovanje i uviđam da ja mogu još malo da se distanciram od tog posla, u smislu da ne delimo više te iste probleme već da ja imam neke svoje situacije.

Nikolina: Neke svoje probleme.

Slađana: Ali meni je online poslovanje i način rada i komunikacija, ima tu i druženja, pričinjavaju stvarno veliko zadovoljstvo i ja, tako na nekim seminarima kažem “Bože, pa kako ja to nisam saznala ranije?”, ali ne možeš nešto da saznaš ranije ako ti nije suđeno da saznaš ranije.

Nikolina: Ako ti nije vreme.

Slađana: E da, prava reč. Jeste. 

Nikolina: A htela sam samo još jednu stvar da te pitam u vezi toga, spomenula si da si pre jedno 2 i po godine u nazad otkrila online poslovanje. Super mi je što si ovo spomenula da ti je to bilo značajno i za brak, zato što potpuno mi je jasno kakva je mogla da bude situacija. Ali, otkud onda, kako si čula za mene? Pričaćemo o tvojoj ulozi u celoj priči oko VAkademije. Gde si ti čula za mene i kako si došla?

Slađana: Pa, što bi ti rekla, prosto sam ukucala, ne znam da li je to bilo online poslovanje, predpostavljam da je tako nešto jer su i Biznis Akademija na neki način smo radili online i čuješ jednu informaciju, drugu. Ja mislim da čak i na akademiji, kad smo imali neke ispite uživo, da sam i tad čula od tadašnjih kolega koji su možda bili kroz neku godinu napredniji po tom pitanju od mene, da su čak i spominjali tvoje ime ali da ja to sam tek, ono, shvatila možda godinu dana ili 2 da sam čula za tvoje ime. Dve i po godine da kažem da sam već u tome, u poslu i normalno radim na sebi i uvek treba raditi na sebi kolko god godina treba u tom nekom poslu. Ali, recimo, unazad 5 godina ja znam da ti postojiš, ako ćemo tako. Pa znaš ono, prve 2-3 godine dok se odlučiš da negde odeš, da pošalješ neki upit, da budeš na nekom newsletter-u ili šta već, znaš prosto moram da prikupim dovoljno informacija da vidim da to jeste to što mene interesuje. I fizički susret je bio na tvojoj radionici u Beogradu, to je zanimljivo da kažem. Vidiš kako ti vučeš sad na neku čudnu energiju. Tad sam se upoznala sa divnim devojkama Oliverom, Marinom i Bubicom i mi i dan danas razmenjujemo poruke. Ove naše devojke sa VAkademije isto. Ti i ja smo od neke, ne znam kakve tačke došle do jedne divne saradnje. Mislim, ima nešto tu. Možda je do tebe?

Nikolina: Jel znaš da sam još zaboravila  da te pitam? Ja se uvek setim tako iz… Često dobijem kompliment da sam dobar voditelj, odnosno, voditeljka ako ćemo sad rodno i ostalo. Uglavnom, mislim da je to samo zbog toga što pažljivo slušam šta priča moj sagovornik, odnosno, sagovornica. E sad, jedna stvar koju sam previdela da pitam, a vezano je za tvoju odluku da krećeš online, ondosno, da se upoznaješ sa online svetom, da li se sećaš tog nekog momenta kada si to saopštila suprugu i kako je on reagovao na sve to? Mislim, znaš ono, sad odjednom posle 15 godina, 20 godina svega zajedno, ono sve, sve, sve radite i sad ti kao njemu kažeš “E, znaš šta, meni treba neka promena.”. Kako je on reagovao na to?

Slađana: Pa, dobro, nisam tako rekla, “Dođi da ti kažem nešto”. Već sam malo iskoristila tu žensku domišljatost pa sam ja to pripremala možda godinu dana teren, da i same radnike sam u na neki način obučavala ka tom cilju da budu što samostalniji u donošenju odluka. Što se tiče njega, uzimala sam češće slobodne dane, produžene vikende, nisam se javljala na telefon kad su me zvali iz radnji. Prosto sam tako nekako mesecima usmeravala pažnju tj. skretala pažnju na njega i na ekipu unutar naše firme. Tako da to u ovom trenutku, ja sama mogu da odem ne znam gde, sem što se volimo i poštujemo kao saradnici i kao kolege, mislim da mogu da odem bilo gde da to nema veze sa njima. To je sad, ima stalnu ekipu i ima ekipica koja se menja, što ja kažem, stalno dvoje, troje idu-dođu ali imam njih četvoro koji su mi stub cele ove priče i to mi je veliki oslonac.

Nikolina: Da, ali to jeste poenta priče. Ja baš čitam sada Mit o preduzetništvu, to sam ti spomenula i vraćam se 100 puta na tu knjigu, poenta priče jeste da ti napraviš neki posao koji će moći da funkcioniše bez tebe. Jer ako ti si poptuno vezana za posao, ti u stvari imaš samo radno mesto, sama si sebi šef, odnosno, ja pričam sad iz svog ugla, još uvek je to tako, ali sve dok mi ne možemo da odemo na nedelju, dve, mesec dana a da posao funkcioniše, znači da ne stane, mi nemamo biznis nego imamo radno mesto. Tako da, to mi je bilo jedan veliki šamar, kad skontaš u stvari, ok, ajde kao radiš ili, nebitno, mnogi slušaoci su zaposleni, da li imaju stalno ili, nebitno, na određeno, nije važno, ali stalno pričamo o tome, kao, ti si sam svoj šef, freelancet, virtuelni asistent. Jeste, ali ti opet si odgovoran u smislu, to ti je što ti je. Nije isto raditi za nekog i biti sam svoj šef i nije isto imati svoj biznis. Stvarno, sad tek u stvari negde pravim tu razliku. Nije naša današnja tema, ali eto, čisto mi je palo na pamet. Ajde sad da pređemo na tvoju ulogu u okviru VAkademije. Ja sam te nazvala Projektnim menadžerom, u stvari, prvo smo bile, kao ti ćeš biti Comunity menadžer za FaceBook grupu. To je bila glavna tvoja uloga zato što, ajde ja ću sad da ispričam moj deo priče, zato što sam ja u Akademiji 2019. godine sam shvatila da sam previše opterećena sa kompletnim procesom. Znači, em radim edukaciju, em imam snimke, em pravim tutorijale, sve ažuriram, šaljem mailove, u grupi sam i to mi je bilo previše. I onda sam shvatila u jednom momentu, ne samo da sam ja sama shvatila nego su i devojke koje su bile polaznice te godine, mi rekle da im nedostaje nešto, odnosno, u nekim određenim momentima, mi recimo imamo sad jednom nedeljno lajvove i to je, one znaju da sam tu sat, dva, tri, koliko god treba da odgovorim na sva pitanja koje imaju, ali nisam mogla da se obavežem da ću biti svaki dan u FaceBook grupi, pošto imamo i privatnu FaceBook grupu za sve polaznike, odnosno, za polaznike VAkademije. Ti si u stvari bila jedna od polaznica 2019. godine, da, to smo propustili da kažemo, ali ja sam se u stvari jako plašila kako će ljudi da reaguju. Znaš kao, sad ti kupiš tamo, nebitno, neka Jelena uplati akademiju, znači online program i odjednom se ne pojavljuje Nikolina u toj FaceBook grupi nego neka Slađana. I meni je to stalno bilo, kako će oni reagovati na to. Znaš, ja sam bila svesna da meni treba pomoć i da treba da angažujem nekog ko će dovoljno moći da ih motiviše i da im da podršku, s tim da sam ja na početku mislila da će to biti više tehničke prirode, ispostavilo se potpuno nešto drugo i o tome ćemo. Kako je to za tebe išlo? Baš me interesuje kako si ti shvatila taj moj poziv i tu svoju ulogu?

Slađana: Da, dobro. Dobra ti je priča. Ok. Kao što je Nikolina rekla, cela naša saradnja poslovna je počela tako što sam ja od nje dobila taj posao Comunity menadžera FaceBook grupe polaznica Akademije. I tako je meni Nikolina napisala u Trello, ok, zadaci Comunity menadžera, tehnička podrška, moralna podrška, poneke administrativne poslove si tu nabrajala, neke 2, 3 stvari i ja mislim da je to to. Juhu, super, mogu ja to. Ovim hoću da kažem da, obraćam se direktno možda budućim polaznicama, prošlim polaznicama, u opšte ljudima koji u nekom trenutku kaži “Jao, nemam inspiraciju, nemam šta da radim” ili “Nemam dovoljno posla kod tog nekog poslodavca” ili šta god. A da ne zvuči sad ne znam kako. Prosto sam nekom svojom proaktivnošću inicirala da dođe do toga da se moj posao ne završi sa Comunity menadžerom, kao što sam pričala ono 90 i neke, da ne budem samo kasirka u tatinoj radnji, već sam ja videla kao preduzetnica… Znaš, to mi se sviđa, čula sam na nekom govoru u smislu, preduzetnici imaju 3 oka, jedno je menadžersko koje posmatra na zadatke na osnovu ranijih iskustava, analitike, događaja, šta god i na osnovu toga donose zaključke za budućnost firme. Operativno oko, preduzetnik koji radi danas, ustanem, odem, zaradim 1000, 2000, 5000, vratim se, legnem da spavam, sutra opet i znači, ne postoji prekosutra, samo je danas. I preduzetničko oko koje gleda širu sliku i budućnost, otkriva nove vizije, zadatke, mogućnosti jedne kompanije, biznisa ili šta već. Meni je sve ok, šta god da nekom odgovara u tom trenutku, super. Znači, gde god da se pronađe i ja u ovom trenutku mislim da sam baš taj tip preduzetničko oko i na osnovu naše saradnje. Mislim da možeš da potvrdiš, da je bitno da je to možda jedan plus u našem odnosu što ja imam to iskustvo u preduzetništvu koje spajamo sa tvojom kompanijom, sa vizijom, plus sam i upoznata, godinama ranije se znamo, upoznata čemu stremiš, kakve su ti ciljevi, šta je možda i izvodljivo i ono što nije izvodljivo ja te teram da ga izvedeš, naravno u ograničavajućoj meri. I meni je reč poslovanja proaktivnost i to smo i sa polaznicama pričale. Ništa se ne završava na “posao nema za tebe” ili “posle će biti” ili tog tipa. Znači, uvek moraš da gledaš širu sliku, kakve se šanse stvaraju, kome možeš da se javiš, šta možeš da radiš dodatno na sebi da bi, možda nema na toj poziciji ali ne drugoj će ti se otvoriti nešto novo. Sviđa mi se ta reč proaktivnost. Otvara nova vrata, pa nek bude i u bračnom odnosu, pa nek bude i u društvenom odnosu, ako si proaktivan možeš da prodaš super vikend negde na tvoju inicijativu, okupljanje nekih drugara i tako. Tako isto i u poslu. I ta reč me vodi i vodi i vodi i neću odustati od nje jer se baš srodila sa mnom i sa mojom energijom. I želim svima da pronađu nešto od toga u sebi kako bi im, da im život bude jednostavniji i lepši. Sad da li sam odgovorila na početno pitanje, ponela me cela ta emocija tog početka u Akademiji. Pa da, rekli smo kako sam i počela i rekla sam, na neki način sam nastavila, proaktivnošću i što je jako bitno, ti si dozvolila sama i ja se na neki način i divim što si ti imala dovoljno otvorenu svest da prihvatiš i neke moje predloge i da budemo ta jedna saradnja a sve u svrsi poboljšanja tvog posla. Jer ja sam, u ovom slučaju, tvoj zaposleni. Prosto, gledam čemu ti stremiš i tako idemo, bez ikakvih ega, šta god. Ljudi sad mogu da misle da su mogo bitne face, likovi u nekim poslovima i da će posao bez njih stati a u stvari neće. I onda kao malo dignu sebe više u odnosu na posao koji rade a to je loše, tako da jednostavno, daš maksimum.

Nikolina: Jeste. To je ključna stvar koju sam htela da pomenem jer naša saradnja, odnosno, toj deo posla u okviru Akademije se nije završio time što si ti objavljivala 2 posta nedeljno u grupi, kao što je bio dogovor, jel tako? Nego si ti, u stvari, pratila šta se dešava, pratila si naravno sve sa sadržaja, modula, šta se obrađujem, itd., ali ne samo to nego si pratila kako polaznice reaguju i kako dišu, u stvari. I meni je u stvari to fascinatno što, to je ono što smo pričale, kao sad kad bi jednog dana neko drugi trebao da se bavi ovim zadatkom, odnosno, da imatu ulogu FaceBook odnosno Comunity menadžera, teško je to preneti, mislim, lako je preneti zadatke, ono kao štikliramo u Trelu kada uradimo 5 komada, ali tu ljubav koju si ti pokazala i razumevanje, samim tim što si prošla program i znala si o čemu se radi, imala si… I ne samo, ja se ne bih složila time da imaš samo preduzetničko oko nego i menadžersko. U suštini, svi mi imamo sva 3, samo jedno u nekom momentu preovladava. To je isto priča i iz ove knjige Mit o preduzetništvu. To sam ti već preporučila, obavezno to moraš da pročitaš. Poenta priče je, u stvari, sa ljubavlju odnosno pokazivanjem razumevanja mnogo toga možemo da dobijemo. I ono što je još jako važno jeste da upravo to neko razumevanje i tvoja želja da razumeš mene i to šta ja želim da uradim je meni, na neki način, dala sigurnost da, znaš ono kao, uradila si 2, 3 zadatka, aha, sad onaj četvrti ne moram da proveravam jer ta neka objava i taj neki post, mislim, ok ti si, ne samo da si preuzela inicijativu da dodaš, odnosno, da daš dodatnu vrednost nego si to radila u skladu sa svim što bih ja poželela. Mislim, to je stvarno jedna umetnost i umeće. Svako može da, kao što sam rekla, da nešto uradi i da štikliramo ali ovo je poseban neki odnos. Eto i ovom prilikom da ti se zahvalim na takvom odnosu prema poslu i prema celom ovom projektu, osnosno, saradnji. Hoćemo da pričamo sada konkretno o polaznicama i kako su, u stvari i one prihvatile, pošto si ti, uspravo, bila ta koja im je bila moralna podrška na kraju. Ja sam rekla, mislila sam na početku tehnička međutim, taj deo priče je nešto što tebi ne leži uopšte. A sa druge strane, to je nešto što ja volim i ako je to bukvalno taj operativni deo posla, ali nebitno, važno je da svako radi ono što mu najviše odgovara. I ko su polaznice ovogodišnje Akademije iz tvog ugla, kako si ih ti upoznala i koliko se, u stvari i njihov život promenio nakon ove edukacije?

Slađana: Jedva sam čekala da pređeš na polaznice jer su one svetla tačka cele ove obuke i naše saradnje. Zamisli u suprotnom da nisu bile ovakve kakve jesu, možda i naša saradnja ne bi bila ovako dobra. Prosto je sve to teklo, počevši od tebe na čelu preko mene, preko svih njih i na kraju je to ispalo super zadovoljavajuće za sve nas. Kako su me prihvatile? Pa, da ne bude da pričam u superlativu, ali ja nisam imala nikakvih neprijatnih situacija, čak šta više mislim da su one to doživele sasvim normalno, jer one nisu imale ranije iskustvo da si ti radila, kao što si radila kad sam ja bila polaznica pa si radila sa nama u grupi. Tako da je to bilo, uopšte nisam imala dvojbu da to nekom smeta. U suštini, uvek si bila na raspolaganju i devojkama kojima je bilo lično potrebna tvoja pomoć, slale su ti mail ili kakve god druge komunikacije, ti si njima odgovarala i meni je to bilo potpuno ok da se ja zaobiđem u nekom trenutku, u smislu, idem direktno kod Nikoline bez da me pitaju šta misliš da li da rešim sa tobom, da pitam Nikolinu. Znači sve što je van mojih ingirencija, znanja, iskustvava samo, ono, šaljem ali relativno malo takvih situacija da je bilo. A upravo to sam možda i negde htela da nadovežem, ego je zeznuta stvar za čoveka. Neki put ne znam ni zašto postoji ali ako imaš preveliko izražen ego i tu neku svoju veličinu onda može da dođe do sukoba, ne samo na ovom projektu nego i u životu. Ali mi nismo ovde edukatori Life style-a već nečeg drugog, ali jedna stvar, dođe ti na uvid razne situacije. U suštini, kao i u svakom poslu, nema tu sad ne znam da je nešto čudno, jao, kao, pa desilo se ovo. Pa to se dešava svima i jednostavno treba da znaš, prosto, da imaš neke veštine tako da prevaziđeš tu situaciju, da svi budu zadovoljni, nasmejani, da idemo dalje. Jer to je suština. Najlakše je da se posvađamo ili šta god. Meni je sa njima bilo super, u smislu da sam ja jedva čekala da nekom nešto treba, da smislim nedeljne motivacije ili šta mogu da im dam kao neki video kako bi dodatno radile na nečemu. Feedback je bio fantastičan, malte ne svakog dana. Ja nisam srela grupu gde više se komentarisalo, izbacivalo ili prosto ta interakcija je od samog starta. Znaš kao, ono obično biva prve dve, tri nedelje dok se ne upoznamo, mesec dana, ma ne, znači, malte ne, od trećeg dana, dobro takav je i poziv bio i sa tvoje i sa moje strane otvorenog tipa i mislim da su one to bukvalno shvatile i kad su krenule. I to je što se tiče odprilike, prihvatanje i saradnje, bilo je to i noćnih poruka i dopisivanja i edukaciono, nešto u nekom trenutku, da li oko Nove godine ili ste slavili slavu, ne mogu da se setim i rekla si na, na off-u sam 3-4 dana, please, samo da to završim, ok, sve samo malo sam više, samo ovih 4 dana izdržite molim vas, bez icidenata. I stvarno je bilo nešto, u smislu, nešto je bilo, nekoj devojci je bila potrebna pomoć, da li poslala UpWork prijavu, nešto takvog tipa, bilo je za nju veliko, nije bio problem, neć neka lepa stvar, za nju velika, htela je da je reši tad i eto šaljem poruku tad, na privatni broj. Znači, ništa Trello, ništa Messinger, već direktno, privatan broj. Znaš, to mi je veza ono “Molim te, baci pogled, recimo, bilo koje ime, pomozi, njoj sad treba, ono, dok ti dođeš za 4 dana njoj će posao otići a ona baš je želela sad da to bude završeno”. I ti ono, ok, vidim posle u FaceBook grupi, sad je to rešeno. Jao, kolko mi je bilo drago i zbog nje, vidim, one sve srećne na tu brzinu i tvog odgovora i koliko si ti njoj detalja, saveta dala, sve to kao u par poruka. Devojka je poslala, mislim da je i dobila posao, znači, e to mi je bio onako jedan trenutak, zapamtila sam da ipak nisi mogla da budeš baš full na odmoru, ali vredelo je zarad tuđe sreće. 

Nikolina: Da. Ali meni je u stvari fenomenalan taj odnos koji si ti ostvarila, to je verovatno sad svojstveno i tvojoj nekoj prirodi, jel? Ali, generalno, onako, taj neki prijateljski odnos gde su one shvatile da si ti spona između mene i njih i da, ono kao, ti ćeš ih razumeti, ako treba nešto da ih poguraš i da ih proguraš i da ih zaštitiš i kao, “Nikolina će da vam kaže ali nemojte to tako da shvatite”. Meni je to bilo ono, pa ne mogu da verujem. Ali, ništa to nije bilo iza leđa nego je sve to bilo u grupi, mislim ja sam sve to videla.

Slađana: A samo da se nadovežem, ako mogu u ovom trenutku, vezano na reč koju si rekla, spona, to je da prosto, moj neki zadatak u preduzetništvu u porodičnom biznisu, ja sam, malte ne, uvek bila ta spona između naših zaposlenih i supruga. I uvek sam nagovarala da on bude figura kao što ja kažem “E, ako niste dobri, ja zovem Ljubu!”. Uvek ti je ok da možeš da se osloniš na nekog ko će biti i tvoj zaštitnik, da ne bude ja na kraju, na vrhu tog lanca. Tako da, puno godina u nazad sam spona. Bukvalno. A moji zaposleni, u stvari, moraju da budu i srećni da bi lepo radili, da bi zarađivali, da bi doprinosili toj našoj firmi a tako isto i naše polaznice treba da budu zadovoljne, srećne, da nauče što više, da se osećaju opušteno kako bi izašle iz Akademije još srećnije nego što su ušle. Mislim na neki način i to može da se kaže da je bio cilj.

Nikolina: Jeste. I stvarno imamo neverovatan feedback ove godine. Čak se i nalaze na Zoom mitinzima, sastancima, nakon što je završena akademija. I snimale su neki video gde su se samoinicijativno okupile. Stvarno fenomenalno. Ja kažem verovatno, one kažu kao nema šanse da okupimo još jednom ovakve žene na jednom mestu ali ja se nadam da to nije istina, da smo tek krenule i da sledeće, odnosno, ove godine čekamo još jednu grupu koja će biti isto tako fenomenalna. E sad, sad smo se onako baš pohvalili i pričale smo super sve nešto, neke stvari ali hajde sada za kraj, da pričamo o stvarima koje bismo trebale da unapredimo. Odnosno, kada kažem da unapredimo odmah mi je tu sinonim intership. Intership je, u stvari, jednomesečna besplatna praksa koju imaju polaznice Akademije sa našim domaćim klijentima. Znači, to su uglavnom neki klijenti, mali biznisi su u pitanju. Generalno, virtuelni asistenti se i angažuju kod malih biznisa jer neke veće kompanije, tu su i procesi i procedure kako sve to funkcioniše, ovo je vrlo jednostavno kada vlasnik biznisa, koji ima jednog ili nijednog zaposlenog, angažuje jednog asistenta. E sad, šta je fora sa intershipom? Možemo da pričamo kako je tekla naša saradnja, moja i tvoja, pričamo iz ugla klijenta i iz ugla virtuelnog asistenta, jer smo i sa njima imali okupljanje u februaru pa smo dobile ono, bukvalno, uživo feedback kako je sve to funkcionisalo. Meni je, moram priznati, ovaj intership, ovogodišnji, bio onako baš dosta naporan zato što nemamo, još uvek, sistem na mestu. Nisam ga imala ni prošle godine nego prosto, polaznice navode zadatke odnosno, poslove koje bi volele da rade i u kojoj niši, ja ih onda spajam sa klijentima iz tih niša. Znači, poenta je da pronađemo ljude koji odgovaraju međusobno da bi sve to moglo da funkcioniše. E sad, šta je problem? Problem je, u stvari, što i o tome ćemo pričati, inače i u buduće, što mi treba da edukujemo tržište klijenata. Znači, mi sada imamo asistente koji su edukovani već sad godinama u nazad, imamo bazu od 150 asistenata ali klijenti, na domaćem tržištu, još uvek nisu spremni zato što ne znaju šta sve jedan virtuelni asistent… Pre svega ne znaju šta jedan asistent može da radi. Hajde da počnemo od našeg nekog dogovora, koja je tvoja uloga u celoj priči oko intershipa?

Slađana: Misliš na ulogu između nas dve ili…?

Nikolina: Pa, mislim više onako kako si ti dolazila do klijenata, pošto si ti zaslužna za određene ljude koji su učestvovali u intershipu i kako je sve to funkcionisalo.

Slađana: Nadam se da ću odgovoriti, da će odgovor biti u pravom smeru. Ako ne, ti me slobodno prekini. Što se tiče same te teme Virtuelnih Asistenata došla sam do zaključka, nakon intershipa, da o Virtuelnim Asistentima se kod nas mnogo priča, a jako malo zna. A kad postaviš tu rečenicu onako ispred tebe, znači, sledeća logična je, ok, “A kako da popravimo to što se jako malo zna?”. E onda dolazimo, kao iskustvo imamo intership, u ovom smislu, mi smo ovo selem nas dve, imale sastanak i pričale o tome šta je bilo dobro, šta nije bilo dobro i došli smo do određenih zaključaka jer očigledno da to mnogo znači, pre svega, polaznicama. To je besplatna praksa, ljudi. Imate mesec dana izađeš sa fakulteta i ok, ti si sad inženjer elektrotehnike, izvoli mesec dana da radiš to zašta si se školovao. Pa pitanje je i da li postoji na taj način a ovo je upravo to. Završio si edukaciju, obuku, koja je trajala 4-5 meseci i sad izvoli mesec dana da primenjuješ sve to što si naučio tokom edukacije. Tako da to je njima super i puno im znači. Ali sa druge strane smo došli do te situacije da klijenti nisu dovoljno, da kažem, ta svest “Šta ću ja sa jednim virtuelnim asistentom?”. Počevši od sebe, na mojem interšipu, kad sam bila te 2019. godine, ja opet navodim to u smislu te proaktivnosti, znači Slavica, Alina fashion mislim da je firma i ako slučajno ovo sluša, naravno da ću da je pozdravim. Vidiš, zapamtila sam ženi ime i ime firme jer, ti si nama rekla intership, ona se javlja i kao “Pa ja ne znam šta bismo mi mogli da radimo”. I ja vidim, u stvari, da to nije možda najbolji odnos uspostavljen tu ali preokrećem celu tu situaciju u našu korist, ne u moju, već u našu.

Nikolina: Samo da objasnim. Samo da kažem. Pričamo o 2019. godini kada je Slađana bila polaznica Akademije i ona je učestvovala u intershipu. To je isto jako važna stvar jer ima iskustvo i sa jedne i sa druge strane.

Slađana: Upravo to. Znači, Slavica nije znala šta će sa mnom. Ja tačno sad mogu da zamislim nekog mog prijatelja koga sam preporučila za intership da on stane ovako i gleda “Aha, dobro, može” a kao nema blage veze, kao što sam ja sa Slavicom. Imale smo Zoom sastanke ili neke druge video pozive, ne sećam se, Zoom verovatno i ona kaže “Ja ne znam” pa mi onda dođemo to do kreiranja objava, “Ok, pa hajde ja tebi da istražujem modele, pa možeš da noćiš kad ideš”, ona je stalno išla nešto po Francuskoj, po Parizu, modne revije. Pa, pozakazivala sam joj neke hotele, smeštaj, prosto sam joj tražila… Ako si modni dizajner, imaš modi brend, ok, tebi trebaju materijali, modeli, lepa mesta za slikanje, dobar fotograf, dobar instagram profil, jel tako? I prosto sam joj to sve u nekoj situaciji razložila i ajmo nešto od toga. I kao, ajmo, jedan zadatak, drugi, treći, nismo mi to uradile previše, jer je prošlo 5, 6 dana dok smo uspostavile kontakt i završile smo. Ok, ja sam mogla da izađem iz programa i da kažem “Ok, prošla sam intership program, videla sam kako to izgleda”. U suprotnom, ja sam mogla da kažem “Izvini, Nikolina, meni se ona nije javila i ja njoj nisam potrebna i zdravo”. I ti imaš loš feed back, ništa ne možeš da uradiš po tom pitanju, Slavica nije ukapirala da može da joj život i posao bude produktivniji uz nečiju pomoć, ja nisam imala intership saradnju da iskoristim stečeno znanje i nikom nije dobro. Tako da, taj momenat kad čovek treba da uvidi da samo malo preklopiš ono u sebi, kao, ok, ajde malo samo….

Nikolina: Šta ja tu mogu da promenim? Šta ja tu mogu da uradim?

Slađana: Da. To je sa jedne strane, to moje iskustvo. Ovogodišnje iskustvo, ja sam pozvala moje prijatelje koje poznajem sa Instagrama, jer sam većinom na Instagramu, na profilu Slađana Savić kao biznis mentor i konsultant i volim da delim ta moja stečena znanja i malim biznisima i mladim preduzetnicima. Kad kažem malim, ne mislim po godinama već po nekom radnom iskustvu. I otud i jedna moja zajednica na Instagramu i ja sam, prosto, njima ponudila koliko je bilo sa moje strane, nekih 7, 8, ne znam, da budu učesnici. Veruj mi da sam ja pokušala da dam delimično objašnjenje, ali svako se pita “Ok, aha, šta bi mogli?”, “pa to je delegiranje isto tako kao što sam nabrajala za Slavicu”. “Aha, pa vidi stvarno, mogla bih, jao, da, da, može, pozvaću je”. Ima potencijala. Priča ima puno potencijala i sa strane Virtuelnih Asistenata i sa strane klijenata. Sa jedne strane asistenti će obezbediti materijalnu neku satisfakciju, porodica će živeti bolje, žena ne mora da putuje negde da bi radila, može da radi na sebi, da se edukuje, da ostvaruje nova prijateljstva koja, recimo u selu ili u manjem gradu neće imati. A sa druge strane, klijenti mogu takođe da imaju isti benefit, u smislu, ne moram da do 3 ujutru ganjam istraživanja za sledeću objavu ili da zakazujem vebinare, ili da se bavim MailerLiteom a nemam pojma, nisam taj tip prodaje. Evo u mom slučaju razumem neke biznis stvari ali kao “Pusti me sad sa tehničkim”. Znaš, njemu lakše sa jedne strane, ženi lakše sa druge strane ali oni svi znaju da im je neko potreban. Prosto treba da se usmere, u stvari, jedni na druge. Da se usmere jedni na druge i na pravilan način da im se predstave mogućnosti njihove dobre saradnje. Jer to je, kao kad detetu objasniš “Nemoj to zbog toga što će ti se desiti to” ili… Znaš, prosto objasni samo kako vama može biti dobro? A to objasniti nije jednokratan proces. To je višemesečni process, minimum, u ovom slučaju. I ja sam i sa tobom pričala na tu temu i ti se slažeš sa mnom, da mislim da je naša dužnost, da tako kažem, može zvučati kako god, da je dužnost da ako već znamo da tim ljudima je potrebna pomoć, kažem, klijentima, da mislim da je nekako logičan sled, da pored Akademije za Virtuelne Asistente pokušamo da edukujemo i zaposlene ljude, biznis preduzeća kako mogu da ne izgore u svojim poslovima i da propadnu posle 6 meseci, godinu dana, kad za neku sumu novca, koju sigurna sam mogu da izdvoje, da mogu da svoj biznis dižu na viši nivo. Vidiš i sama, feedback koji imam od klijenata ovogodišnjeg intershipa, pojedine žene, naše koleginice, biznis, opšte profili, su prezadovoljni, “Procvetala sam u smislu, meni je to toliko olakšalo svoj proces rada, skratilo mi je moja asistentkinja tu sad radim nešto drugo”. Mislim svesna si, sad kao pričam s tobom a u stvari treba da se okrećem slušaocima.

Nikolina: To je najbolje, spontanije je. Znaju oni, inače pričam preko mikrofona. Super. Ja te slušam isto i baš, super je što to razlažeš i analiziraš. Pričale smo. Mi smo već imale, kao što si rekla, sastanak u vezi toga. Suština priče jeste da sledeće, odnosno, ove godine 2021. ćemo malo drugačije, odnosno, malo više pažnje posvetiti intershipu, u smislu, pažnje posvetiti klijentima. Znači, mi smo kompletno fokus stavili na asistente što jeste poenta cele priče. Ja ne znam da li sam spomenula intership je u stvari je krenuo 2019. godine na predlog jedne od polaznica. To uopšte nije bila moja ideja nego je ona pitala da li postoji neka mogućnost da mi posle ove edukacije imamo neku praksu? I kao nešto, tipa, intershipa. I ja kao, baš mi je super, to smo imali 1 na 1 konsultacije na početku same Akademije i meni je to zvučalo super. Ja sam bukvalno tada, ti si bila ta generacija, bukvalno tada, znači oktobar, novembar, decembar organizovala sve kako će to da izgleda u januaru u februaru. Tako da, stalno nešto pomeramo, neke granice i unapređujemo sve, samim tim i ovaj deo koji je, na kraju krajeva, kruna cele priče. Jer u toku same Akademije polaznice imaju mogućnost da rade na realnim poslovima. Rade konkretne zadatke u različitim programima, preko 10 programa je u pitanju i neki su administrativni, neki su tehnički, neki marketinški, itd., ali imaju intervju, simulaciju ali u tih mesec dana za vreme intershipa, imaju sve u jednom. Onda imaju bukvalno mogućnost da probaju ponovo sve, da probaju sve te programe, da ponovo rade intervju sa klijentom da vide šta, kako i rade sa realnom osobom koju ne poznaju. Tako da, mislim da je jako važno da to ne ostavimo da tavori, nego da definitivno više pažnje posvetimo edukaciji klijenata i to smo se dogovorile da ćemo raditi negde tokom januara meseca, to je najblji period, znači, slanje nekih mailova itd. Videćete već kako sve to funkcioniše, klijenti, opet ćemo ih pozivati i lično, postojaće neka anketa gde će moći da se prijave da učestvuju u svemu ovom. Postoje klijenti neki koji su učestvovali 2 godine za redom i mogu opet. Eto to je super stvar, isto da naglasim. Nema ograničenja. Znaš, kao “Jednom sam bila u intershipu i ćao, više nema”. Nego prosto, to je jedno iskustvo i međusobna saradnja iz koje može da se izrodi svašta nešto. Evo, neke polaznice su počele i da rade, odnosno, angažovali su ih klijenti, tako da je to super, super stvar. Dobro. 

Slađana: Sad sam se setila, naša zajednička poznanica u ovom slučaju, Dragana Tomić nešto smo isto tako pričale, sa njene strane njen feedback intershipa je u smislu, znači “Ok Dragana, Akademija, zadovoljne polaznice…”

Nikolina: Ovo je za Draganu odgovor. Sve ono što nisi smela lično da joj kažeš… šalim se, naravno.

Slađana: Ne, ne, taman posla. I sad, malte ne, ja se njoj žalim na taj proces internshipa, u smislu na klijente, na to da klijenti ne znaju da iskoriste potencijal Virtuelnog Asistenta, kako ćemo to? Već mi je panika u glavi i zašto to tako, kako to možemo da premostimo, šta treba da se uradi, kako to može za mesec dana da se sredi i ono, u njenom stilu gledamo, pa kao “Dobro Slađana, šta je, klijenti, jel? Aha, pa šta da vam kažem?”, znaš ono, kao u fazonu “baš me briga”. “Pa šta da vam kažem, klijent, to vam je sad posledica Akademije”. Mislim, da smo mislile samo na jednu stvar, tu bismo se zadržale i ok, ajmo sledeće godine opet Akademija, ali je meni to super što širimo vidike i lične i profesionalne i samog tog projekta, da kako raste projekat tako rastemo nekako i mi sa njim i to mi je , ono, bilo izjava celog ovog procesa. “To vam je posledica Akademije!”

Nikolina: Da, da, da. To je to. Dobro. Jel smo sve pokrile? Ja mislim da jesmo, da ne dužimo. Gledam ovde da budemo do sat vremena, čisto onako zbog pažnje. Mislim da smo uspele da prikažemo kako je sve to izgledalo i nije bila poenta da se mi tu hvalimo nego morale smo da ispričamo kako je sve to funkcionisalo tokom Akademije u generaciji 2020. godine. Potvrdiće vam i polaznice. U jednoj od narednih epizoda ćemo imati i isečke, odnosno, snimke njihovih feedbackova koje su stvarno fenomenalni i one su oduševljene interakcijom pre svega i podrškom koju su dobile, tako da sam ja prezadovoljna. Znam da si htela da me pitaš nešto za kraj?

Slađana: Pa dobro, interesuje me i tvoje, da kažem, na neki način… Ja sam ti rekla samo da ću ti postaviti pitanje. Pitala sam te samo da li mogu i ja tebe nešto da pitam, a u stvari, me interesuje da, eto, ostane i zabeleženo, jer meni bi bilo drago da sam na tvojem mestu u ovoj situaciji, koliko si ti u ovom slučaju ispunjena, koja ti osećanja imaš, jer pošto si shvatila, to je očigledno, da tvoja edukacija živi i nakon završene Akademije. To su sve te devojke koje te i dalje pitaju za neke savete, koje prave svoju organizaciju daljih poslova, traže neku podršku. Znaš, to nije kraj. To definitivno ne liči na kraj jedne saradnje, to je očigledno. I eto, eto volim da čujem to od tebe.

Nikolina: Ma da, definitivno nije kraj. Tek je početak. I super mi je, u stvari, taj njihov stav što i one smatraju da je ovo tek početak i što su se organizovale, što održavaju i dalje tu zajednicu. Spomenula sam Zoom sastanke koje imaju i sad posle svega i u toku same Akademije.

Slađana: Mnogo su uporne.

Nikolina: Da, to su sve povezale. Meni je to neverovatno. Ja znam da ima veze i sa njima, i sa sklopom ličnosti i sa tobom i sa mnom, sve je to jedan miks bez kog ne bi to tako bilo i želja mi je da to ponovimo i ove godine. Mi ćemo se maksimalno potruditi i Slađana i ja da i polaznice ovogodišnje Akademije dožive takav uspeh kao i ove, jer koliko njih je samo reklo da nikad nisu bile u grupi žena koje se međusobno podržavaju. Stvarno onako zvuči izlizano i otrcano sad već, ali one su to zaista doživele na svojoj koži. Bez neke konkurencije. Prosto od starta. Ja se sećam, kad su me pitali, uopšte kad smo krenula sa edukacijom, kao, zašto ja sebi stvaram konkurenciju? Meni je to bilo smešno. Kao, kakvu konkurenciju? Ima toliko ljudi, toliko poslova, toliko biznisa kojima treba pomoć da ima još 20 Nikolina i da još 50 žena to radi u Srbiji, ima mesta za sve. I stvarno, svi mi radimo na svoj način, sebi svojstven. Ali poenta priče je, u stvari, mislim da je ta zajednica ključ uspeha i ključ cele ove priče, zato što priča, kao što smo rekli, se nastavlja. Postoji i dalje grupa koja je aktivna, one dele tamo neke vebinare, neke materijale koje su pronašle…

Slađana: Poslove, oglase za poslove….

Nikolina: Sigurno je mnogo veće nego što sam mogla i da zamislim, pogotovo tamo 2016. kada sam počinjala.

Slađana: Jeste. Divno. E zadovoljna sam.

Nikolina: Super. Hvala vam još jednom što ste bili sa nama i tokom ove epizode. Ja vas pozivam, ukoliko ste zainteresovani, da i sami probate, odnosno, okusite na svojoj koži kako izgleda jedna zajednica koja podržava žene, u kojoj žene zaista napreduju i jedna drugoj pružaju ruku, koje ne smatraju da ona druga žena treba da bude iza njih i koje misle da ima mesta za sve i ima mesta i za posao i za karijeru i za porodicu i za privatan život. Ja mislim da je Akademija pravo mesto za tako nešto. I ja vas pozivam da se prijavite, da nam se pridružite i ove godine da pravimo neke nove sjajne priče.
Hvala vam još jednom i hvaal tebi Slaćka što si iskreno bez mnogo pripreme pričala sa mnom na ovu temu. Znaš da ja više volim onako spontano, i ako si to onako menadžerski pristupila da se zna tap, tap, tap, tap, tap, ali onda sam te ja malo provozala. Pogotovo volim ovaj deo privatni, znaš ono, ko si, šta si, otkud ti u celoj toj priči jer je jako važno, znaš ono kao što kažu za decu, kao 7 godina je najvažnije, tu se formira ličnost, e isto i ovo. Znači, sve što nam se dešavalo u prošlosti je i te kako vezano za ono kakve smo danas.

Slađana: Slažem se. Ja sad moram da ti se zahvalim još jednom, prošlo je i to iskustvo i ostaće mi u sećanju i naša saradnja a i moj prvi snimljen podkast. Hvala ti puno.

Nikolina: Idemo dalje. Ćao svima. Čujemo se.

 Linkovi iz ove epizode:

• Sladja Instagram
• Webinar Kako da postaneš Virtuelni Asistent u 2022. godini
• Detalji ovogodišnje VAkademije