Monika Adamović
Jako sam srećna što ću vam u ovoj jubilarnoj 50. epizodi podkasta predstaviti virtuelnog asistenta Moniku Adamović!
Kada mi je rekla da je poslala 3-mesečnu bebu u Srbiju, sa svekrvom, jer je morala da se vrati na posao u fiirmi u Švajcarskoj, duša me je zabolela.
Pa koja to majka može da izdrži? Kakav to posao treba da bude? Koji to novac može da zameni? NI JEDAN.
Tako je razmišljala Monika i zajedno sa mužem se vratila u selo (500 kuća), u opštini Golubac.
Danas imaju TROJE DECE ISPOD 4 godine i ona je srećna! Videćete joj to na licu. Primetićete u njenom glasu. Zapazićete taj sjaj u očima.
Nije joj bilo lako. Kada je završila kurs, nije se usuđivala da konkuriše na posao na engleskom jeziku (čudo je taj naš ego!), pa se oprobala na nemačkom govornom području, jer joj je to ipak bilo bliskije.
I znate šta? Uspela iz prve!
Pogledajte kako je izgledalo njeno putovanje u prethodne 2 godine. Kako se snašla u radu sa prvim klijentom, kako se izborila sa organizacijom, jer ipak je troje male dece, praktično beba, u pitanju.
Monika je pravi borac i ja sam ponosna što sam joj bila mentor i pomogla joj da promeni svoj život na bolje.
Korisni linkovi:
Nikolina: Ćao Monika, hoćeš da nam se predstaviš, da kažeš nešto više o sebi, gde živiš?
Monika: Dobar dan svima. Ja živim o u jednom malom selu Šuvajić, imam troje male dece ispod četiri godine. Živela sam u Švajcarskoj i imala stalan posao. Tamo smo dobili naše prvo dete ali pošto zakon kaže da nakon tri meseca mora da se radi, bebu je morao neko da čuva. Taj neko je bila moja svekrva međutim nakon tri meseca ona je morala da se vrati za Srbiju.
Problem je nastao kada sam shvatila da bebu nemam kome da ostavim, i odlučila sam da je pošaljem sa svekrvom. Za mene je to bio najgori period u životu, i iako smo imali super plate u sređenoj državi ja sam užasno patila. Shvatila sam da ništa nema smisla bez deteta i mi smo se odlučili vratiti. Kada smo došli u Srbiju ja nisam planirala samo sedeti kući, jako sam želela raditi. Pošto sam završila za Veterinarskog tehničara ubrzo sam našla na posao na farmi. Nakon dve nedelje sam saznala da sam drugi put trudna. Ostala sam da radim tamo ali je plata počela kasniti, pa kasnije i porodiljsko.
Ja nisam mogla da verujem da tako ovde ljudi žive, zamislite neku samohranu majku da nema ni dinara šest meseci. E onda sam razmišljala koji bi to bolji način bio da zaradim novac, i ukucala sam u google-u “rad od kuće” gde mi je prvi izašao tvoj sajt Nikolina.
Ja sam fino sve proverila, pročitala sve što si pisala i odlučila da upišem tvoj kurs. Rešila sam da hoću bolje da živim, da hoću nešto da pokušam pa makar i pogrešila. I nisam se pokajala, svaki dinar koji sam dala zaista vredi. Sve tvoje instrukcije sam pratila i završila ga jako brzo i pored dvoje dece. 2017. godine u decembru sam ga završila i počela da pišem prijave sve po tvojim uputstvima.
E sad pošto engleski ne znam baš dobro, ne umem lepo da se izrazim, ne umem da pišem nisam baš imala samopouzdanja da šaljem prijave na tom jeziku, ali sam onda shvatila da znam nemački i fokusirala sam se na nemačko tržište. Verovala ili ne, ali nakon dve nedelje dobila sam prvi posao. Za to vreme ni moj muž, ni mama ni svekrva nisu verovali da se preko kompjutera iz kuće može zaraditi novac, a ja sam svaki put kad deca zaspu jedva čekala samo da mogu nešto da uradim. Na početku nisam bila brza ali sam se izverzirala i radila poslove sve brže. Kada je posle mesec dana stigla moja prva plata mojoji sreći nije bilo kraja. I jedva sam čekala ukućanima da se pohvalim.
Nikolina: A vi živite zajedno sa svekrom i svekrvom?
Monika: Da, svekrva mi je najviše pomagala kada sam imala posla. I kada sam dobila prvu platu rekla sam joj da ću nju prvu častiti.
Nikolina: A kako sada izgleda tvoj dan? Da li još uvek radiš za istog klijenta ili imaš više klijenata?
Monika: Pred kraj treće trudnoće sam imala neke komplikacije, i morala sam prestati raditi. Mojoj klijentkinji iz Nemačke, sam rekla da neću raditi 3 meseca, ali se to odužilo na šest meseci pa na godinu dana. I zamislite da me je ona čekala.
Tako da sam rešila sada kada deca krenu u vrtić, od ovog septembra, krenem u akciju.
Uverena sam da imaš, ako ne pitanje, onda komentar vezan za savete iz ove epizode, ali ne znaš kako da dođeš do mene. :)
Slobodno ostavi komentar ispod ili mi pošalji email na info@nikolinaandric.com i ja ću ti SIGURNO odgovoriti u roku od par sati, a možda i odmah.
Sigurna sam da znaš bar jednu osobu, kojoj ćeš promeniti život kada sa njom podeliš proverene savete iz ove epizode.