Biljana Mijatov

Ovo nije još jedan planer, ovo je planer koji je nedatuimran. I sama sam osetila frustraciju svaki put kada preskočim zapisivanje u planer nedelju ili dve dana i zato mi je Bilajnin planer veoma privukao pažnju. A onda sam čula i njenu priču i rešila da je ispričamo i na podkastu. Sigurna sam da ćete uživati.

powered by Sounder

Da biste osvojili Planer Kluba organizovanih žena, odgovorite na sledeće pitanje, u kometarima ispod: Koji je za Vas najbolji alat za planiranje vremena i zašto?

Pozdrav svima! Dobro došli u još jednu epizodu podkasta Vreme je za vas. Moja današnja gošća je Biljana. Biljana je kreatorka planera. I sad ok, verovatno će te pomisliti, aha, sad još jednog planera, to sam i ja posmislila kada sam videla ali ono što mi je privuklo pažnju, pre svega, jeste činjenica da njen planer nije datumiran i ne samo to. Pričaćemo o svemu. A pre svega da joj poželim dobrodošlicu i volela bih da nam se ona ukratko predstavi.

Biljana: Draga Nikolina, hvala ti što si me pozvala i velika mi je čast i zadovoljstvo što sam gost tvog podkasta. Ovo je sve nešto novo za mene, nikada do sad nisam radila podkaste. Obično imam običaje da ih slušam, naravno, dok radim, dok npr. perem sudove, i tako to, to mi je omiljena stvar. Evo ukratko ću da vam se predstavim.

Klub organizovanih žena

Moje ime je Biljana i ja sam glavni i odgovorni urednik Kluba organizovanih žena i dizajner planera. Živim i radim u Novom Sadu. Ja sam Banaćanka i inače, ali sam eto odabrala, nekako za život Novi Sad, nekako je veći grad i sviđa mi se ovde, ta dinamika i ta užurbanost što se tiče ovog grada. Ja sam vaspitač po stuci. Ovo sam tako naglasila zato što se ja time ne bavim. Ja sam završila fakultet i to je nekako bila moja stvarna želja od detinjstva. Imala sam jako dobru vaspitačicu i nekako sam ja njoj uvek govorila stalno kako ću ja kad porastem biti vaspitačica. I meni se to nekako ostvarilo. Ali, stvarnost je malo drugačija. Zato što ja nisam mogla da nađem dosta dugo posao u struci i onda sam ja pronašla kurs grafičkog dizajnera. I onda cela ta priča oko dizajniranja planera i Kluba organizovanih žena je došla baš iz tog grafičkog dizajna.

Nikolina: Ali suština je, u stvari, da si se ti pronašla tu. I ja sam naletela na kurs grafičkog dizajna pa mi nije palo na pamet da ga kupim pošto, prosto, mi ne leži taj deo i ta veština mi malo manjka, pa zato mi je Canva ono “sve i svja”. Ali otkud onda ljubav prema dizajnu? Mislim, to je sigurno nešto od ranije. Nije sad ono, videla si kurs pa ti je palo na pamet.

Vaspitačica i kurs grafičkog dizajna

Biljana: Pa jeste. Zato što je ceo taj posao vaspitača jako kreativan. I ta kreativnost je meni ceo život. Ja obožavam da stvaram rukama, nekada sam pravila dekupaž, radila nakit itd. I onda sam shvatila da sve to mogu ali u digitalnom svetu, da tako se izrazim. Da ja mogu da pravim razne stvari preko tog programa grafički dizajn. Mogu da kreiram ljudima logo ili neke brošure, recimo postove za Instagram itd. I onda sam ja shvatila kako je to zanimljivo i kako je to super i čak sam  na tom kursu, koji je trajao možda nekih mesec dana bila njihov najbolji polaznik. Što je meni neverovatno bilo jer ne sećam se da sam u životu negde bila, tako baš, najbolja. Tako da sam se isticala. Uvek sam bila onako povučen tip. I to mi je dalo takav vetar u leđa i da je se meni neki novi svet otvorio. Ja za taj svet nisam nikada znala. Ja sam znala da kreiram i stalno sam nešto sklapala. Npr. u Paintu, neverovatno, sklapala sam  neke sličice, diplome i ja nisam znala da je to grafički dizajn. Dok, eto, meni nije iskočio taj kurs.

Nilolina: Koje programe ste radili?

Biljana: Radili smo Photoshop i radili smo Illustrator. To su nekako dva osnovna programa što se tiče grafičkog dizajna. I oni su nam dali neko osnovno znanje, da tako kažem i sve što sam ja dalje učila, ja sam sve pronalazila neke razne kurseve, uglavnom su to bile besplatne stvari jer sam bila nezaposlena i ja nisam imala  para da uplaćujem sad 200, 300, 500€ na kurs, tako da sam  ja učila kroz YouTube, pratila razne strane profile. To je jako dobra stvar jer oni, u najsitnija crevca zađu u te teorije dizajna.

Nikolina: Generalno su ljudi mnogo detaljni kada radite sa strancima. Kada pogledate, ja se svaki put oduševim, kada naručim nešto iz Ikee i dobiješ uputstvo bukvalno gde petina šrafa treba da ide. Da ne veruješ! Ja sam sve što smo dobili, malte ne, preterujem, nisam sve sama složila ali hoću da kažem, sastavljala sam neke stolove, itd. Znači, toliko detaljno. A sa druge strane, to je verovatno posledica…Možda ću sad da zvučim pretenciozno ali mislim da su naši ljudi sposobniji, snalažljiviji uopšte u online svetu i uopšte veštiji baš zbog toga što nemamo detaljna uputstva. I onda nismo ni navikli da detaljna uputstva i izdajemo. Tako da mi je jasno zašto ti je to privuklo pažnju. Na YouTubu definitivno može svašta nešto da se nauči.

Dobro. Da li si onda radila online, kao što si spomenula, kreiranje logoa, itd., da li si radila poslove dizajnera?

Freelance poslovi

Biljana: Pa jesam. Ja sam nekada davno koristila onu aplikaciju UpWork se zove. Platforma. I mogu da kažem da sam se ja tu lepo snalazila, međutim, mene to nije ispunjavalo, to da ja idem i da tražim klijente i da se ja mučim što se toga tiče. Engleski mi je tad nije bila jača strana i onda nekako se nisam snalazila u toj komunikaciji sa strancima i još ako naiđem na nekog kome nije maternji engleski, tek to što mi bude katastrofa. I onda sam ja rešila da živim od svog proizvoda. Da kreiram taj neki proizvod gde ću uložiti sav svoj trud, svo svoje vreme i svo svoje znanje da ja to predstavim nekome. Sad, ja to nisam na početku bila sigurna dal’ će se to nekom svideti ili ne, međutim, eto ispostavilo se da je to bila prava stvar i da se svidelo ženama.

Nikolina: A kaži mi, naziv sajta je Klub organizovanih žena? Tako se zove i planer, bar ona prva verzija se tako zvala. Otkud ideja? Jasno mi je šta znači ali otkud ideja? I kako si došla do nje?

Zajednica

Biljana: Pošto sam ja imala premijeru planera na nekom drugom profilu, možemo kasnije da popričamo o tome… Recimo da sam ja uzela, dok sam smišljala ime za novu stranicu, stavila sam na jedan papir šta mi, sve žene, želimo da budemo. I onda sam tu stavila da mi, žene, želimo da budemo lepe, obrazovane, pametne, vredne, ma svašta sam tu dodala na spisak. I onda sam na kraju stavila organizovane. I onda mi je palo na pamet, pa mi sve da to radimo mi moramo da budemo organizovane. I nekako sam jednostavno povezala taj Klub organizovanih žena. Želela sam da stvorim neku zajednicu gde ćemo mi tu da razmenjujemo neke stvari, što se tiče organizacije vremena, što se tiče planiranja. Ja, npr. obožavam da dizajniram te stikere i onda žene to isto vole i onda sam sve to tako povezala u taj jedan klub, da tako kažem.

Nikolina: Pa lepo to sve tako zvuči. I ne samo što zvuči, ja imam tvoj planer od prošle godine i sećaš se, ako se sećaš u stvari, kada sam ti se javila  prvi put i naručila ga, bilo je ono u fazonu, kao, najviše mi se sviđa što nije datumiran. Zato što imam gomilu nekih planera i verujem da nisam jedina, koji su super i stvarno lepo izgledaju i imamo tu neke quotes koje su motivišuće i inspirativne itd. Stvarno to lepo vizuelno je urađeno, međutim, ja kada imam 2 nedelje pauze ili 2 nedelje, nebitno, ne radim nešto u vezi posla ili ne želim da koristim, nemam potrebu za planerom, ja moram da preskočim, 2, 3, 4, 5 listova koliko već ide, koliko je predviđeno za te dve nedelje i to mi je baš bilo frustrirajuće. Znaš, kao imaš gomilu ispunjenih stvari, dana, i onda treba da preskačeš nešto i osećaš se kao da nisi organizovana.

Biljana: Da, kao da si mnogo propustila.

Nikolina: Da. I onda se osećaš nekako poraženo. Ne znam kako bih to drugačije nazvala. I onda mi je bilo super kada sam videla da tvoj nije datumiran i moram da priznam da je to presudilo zašto da izaberem baš tvoj za ovu godinu, odnosno za prošlu godinu. Ali to onda opet znači, pošto nije datumiran, pošto sam ga ja uzela negde polovinom godine, da mogu da ga koristim narednih godinu dana. Ne moram da ga koristim samo jednu kalendarsku godinu.

I kaži mi, da li misliš da te je to najviše izdvojilo u priči o planerima? I da li je to iz nekog tvog iskustva proizašlo?

Biljana: Mislim da jeste. Ali isto ta moja priča, pošto sam ja nekako tako postavila prema ženama da ću ja biti uvek otvorena prema njima, uvek iskrena, da će one uvek imati moju prodršku. I onda cela ta priča i oko planera i planer, da je sve to doprinelo tome da se izdvojim. Iz more drugih planera. 

Nikolina: A iskustvo sa nedatumiranjem? Kako si ti imala iskustvo, da li si pre nego što si napravila svoj planer koristila drugi ili si uvek imala neku svesku koju si uređivala, da bude spram tvoji potreba?

Biljana: Pa probala sam dosta planera, da budem iskrena. I kada nisam imala previše obaveza i kada nisam pisala u planer, meni su te stranice ostajale prazne. I onda sam, posle 3, 4 meseca korišćenja planera shvatila koliko ja praznih strana u tom planeru imam. I meni je to neverovatno bilo. Ja sam te strane  gledala, listala, kako da ih dopunim, šta mogu da uradim. Mene je to, bukvalno, ubijalo što nemam nikakvih obaveza. I onda sam tako, jedno vreme, uradim neki stvar pa je zapišem. Pa odem do radnje… Čisto da bih kao popunila taj planer.

Nikolina: Pa da, to je to što ta neka frustracija koju osetiš. Znaš ono, kao, ok, hoću da idem na odmor, neću da mi bude, nebitno koji god dan, koji god mesec. Ne mora sve da bude na papiru, na kraju krajeva. Ali je super stvar. I deluje mi kao da si osluškivala žene, u stvari svoju ciljnu grupu. Ali kontam da je dosta toga krenulo i iz ličnog iskustva pogotovo što si to uradila od starta.

Hajde da krenemo sa tom pričom sada, kada si ti uplovila u, da li da kažem u svet preduzetništva ili kada si kreirala planer?

Posao u banci

Biljana: Ja bih se vratila na jednu priču gde sam ja, posle tog kursa, ja sam našla posao u banci. I bila sam tu zaposlena nekih godinu dana i posle godinu dana sam ja shvatila da ja, apsolutno, više ne želim to da radim. I ja sam imala jedan profil gde sam ja slikala svoje svakodnevne stvari. Recimo, novine, knjige, itd. I to je bio neki moj profil gde sam ja pokušavala…

Nikolina: Pričamo o Instagramu?

Instagram profil

Biljana: Da, da, o Instagram profilu, gde sam ja pokušavala da vidim kako taj Instagram funkcioniše. Gde se meni otvorio neki novi svet ideja. Gde sam ja shvatila, pa ja mogu da okupim zajednicu žena. Gde sam ja shvatila da ja mogu nešto da uradim sa tim Instagram profilom, da to nije samo čisto kačenje slika. I onda sam ja shvatila, ako ja već hoću time da se bavim, taj profil je tada imao nekih 1000 žena otprilike, ako želim nešto da uradim, ja moram da napravim neki dobar plan. I onda sam uzela rokovnik, pošto ja sve zapisujem u rokovnik, bukvalno sve detalje, konsultacija, edukacija i tekstova, ma sve. I onda sam uzela i iscrtala u svoj rokovnik kao neki mesečni planer za Instagram. I ja reko’, kao dobro, to je ok, ali ajde sad da prebacim u svoj program, pa ću se vratiti sada, pošto sam grafički dizajner, ajde da prebacim u taj Illustrator program. I onda, rekoh, sad mi fali nedeljni plan, pa hajde da dodam i nedeljni plan. Pa recimo, volela bih da imam kalendar za taj mesec. Pa sam onda ubacila i kalendar. I tako, malo po malo, ja sam taj svoj Instagram planer kreirala. Naravno, to je bilo samo za mene, niti sam ja planirala da to nekome prodajem ili da poklonim. Ma ništa, to je bilo bukvalno samo za moje, da ja napravim i odštampam i to je to. I malo po malo, pošlo je skoro 5 meseci od tog kao mesečnog plana, gde sam ja kreirala ceo planer u suštini, gde sam imala te motivacione citate. Ja ih zovem razdelnike, gde sam imala kalendar, pa stranu za ciljeve, pa stranu za upisivanje nekih važnih događaja, pa praćenje navika. I onda kako sam taj dizajnirala planer ja sam pored toga istraživala sve o tome. Zašto nam je važno da pratimo navike? Zašto moramo da imamo nedeljni plan? Zašto nam je važan mesečni plan? I ceo taj planer sam tako sklopila iz nekih, da kažem, svojih potreba a nekako sam se više bazirala i na teoriju organizacije vremena. Mislim kad već radim na nečemu, značilo mi je da znam i tu neku pozadinu, da tako kažem.

Nikolina: Sad kad si već to spomenula meni je odmah palo na pamet pitanje, spomenula si zašto nam je važan mesečni, zašto nedeljni plan? Da li bi mogla to da nam objasniš, koja je razlika u važnosti.

Nedeljni i mesečni planer

Biljana: Pa recimo, jedan mesečni plan koristim za pisanje npr. nekih važnih datuma, nečiji rođendani ili ako imam neke edukacije ili ako imam neke zakazane stvari. I onda na mesečnom planu, ja kad otvorim svoj planer, vidim tačno stvari koje moram da uradim tog dana. Dok npr. na nedeljnom planu ja svoj dan planiram detaljnije. Od jutra do večeri. Rekla bih da je to neka najveća razlika. Jer baš kad sam dizajnirala taj planer za Instagram, što ga ja zovem, shvatila sam da mi taj mesečni plan nije dovoljan za određene infoormacije, tako da je moralo da ide to na taj nedeljni plan. 

Nikolina: Da, ja imam mesečni planer, bukvalno tabelu sa kolonama i redovima, ponedeljak, utorak, do nedelje i tu bukvalno pišem jednu najvažniju stvar za taj dan. Ne mora da bude svaki dan. To je poenta. I nekako se najbolje tu snalazim. To mi je ono, u stvari, uveče kad pogledam ili na kraju meseca kad pogledam, “Aha, koliko stvari važnih sam ja uradila!”. A ovo na svakodnevnom nivou…Ok, ne kažem da nije važno, ali ovo su mi nekako veće, te krupnije stvari koje sam uradila u predhodnih mesec dana. 

Koliko detaljno ti planiraš svoj dan? Odnosno, da li planiraš danas za sutra svaki dan ili imaš neki drugi ritual?

Kako isplanirati dan?

Biljana: Pa imam neki drugi ritual. To je da sednem jednom nedeljno, uglavnom je to nedelja. Pošto sam već napomenula da sam ja Vojvođanka odnosno Banaćanka, nama je nedelja sveti dan. Nedelja je onako kad se ne ide nigde, kad se sređuje, kad imamo taj naš SPA dan, kada se jedu ceo dan kolači. I onda sam ja shvatila, pošto ja nedeljom svakako ne radim, to mi je slobodan dan, što ja ne bih sela jednom nedeljno, recimo u tu nedelju i napisala plan za celu nedelju? Ja to radim tako što uzmem jedan papir i napišem sve obaveze koje mi se motaju po glavi. To su one obaveze “Jao, moram da idem da zakažem zubara”, “Moram da idem u nabavku”, “Treba projekat da završim do tad i tad”, “Treba da pošaljem neki mail”. I ja lepo sastavim listu svih obaveza i onda te obaveze raspodelim po celoj nedelji, uglavnom od ponedeljka do petka jer vikend volim da ostavim slobodan, nekako za uživanje. Tako da ne planiram svakog dana nego jednom nedeljno uzmem za celu nedelju. Ali ostavim prostor u toku dana ako mi iskoči neka važna obaveza ili ako se zakaže nešto za sledeću nedelju, itd. 

Nikolina: Razumem. Znači nemaš, ono, planiraš nedeljom sledeću nedelju a ne da je ispuniš. Nije ti to cilj. Nego prosto da rasporediš sve obaveze. Super. To mi dobro zvuči zato što vrlo često, ja imam taj osećaj, ne samo ja nego svi mi imamo taj osećaj da imamo previše obaveza, pogotovu kada imaš normalnu  i porodicu. Imaš i privatne i poslovne obaveze i onda se sve to pomeša  i sve su neki slični, blizu termini, te vodi ovo, vodi ono i ne znam ni ja, ima mali milion stvari. Mislim, ja imam troje dece, pa onda škola, vrtić, pa ovo najmanje, pa posao, pa lekari i čuda… Mislim da mnogo znači i da rasteretiš mozak, da ne razmišljaš stalno o tome. Znaš ono, tu ti je zapisano i dobro. Da li pored planera gde pišeš olovkom, koristiš i neki online?

BIljana: Pa ne koristim online. Ja sam onaj staromodni tip koji voli papir i olovku i nekako se tu najbolje snalazim. Probala sam neke programe, da budem iskrena ali meni to nije zanimljivo. Jeste da je dobra stvar, ima svoje prednosti i mane, zato što npr., ako se sinhronizje sa računarom i na telefon, on je u svakom trenutku tu. A sad recimo, ako meni sad iskoči neka obaveza dok sam negde u gradu, ja uzmem i zapišem u telefon i posle samo prebacim u svoj planer. To je meni ono najbolje.

Nikolina: Da, znači, na taj način koristiš tu tehnologiju. I ja sam isto pokušavala, postoji kalendar za zakazivanje, konkretno kada su u pitanju podkasti, imala sam prilike i njega isklučivo koristim za te stvari. Ali mi je super opcija na Google kalendaru, koji je isto to što si sad spomenula, sinhronizovan i laptop i telefon, dobro mi je što me nekad podseti stvarno, jako puno stvari imam i nekad nešto zaboravim jednostavno.

A šta se to desilo u oktobru 2019. godine? Da te vratim ponovo na priču.

Prekretnica u 2019. godini

Biljana: Da me vratiš, ponovo? Da. Šta se desilo? Pa to sam spomenula da sam tad radila u banci i da mi je bilo dosta banke i dosta mi je bilo posla i ja sam rešila da ja ne želim više da idem na posao, da ne želim da trošim svoje vreme radeći za druge i da ne želim da trošim svoje vreme u, recimo, prevozu do posla, itd. Onda sam shvatila da ako se ja, već, toliko trudim za nekoga drugoga, zašto ne bih pokušala da radim za sebe? Naravno, ja još tad nisam imala priliku da ostavim posao ali sam ja svakoga dana vredno radila na svom malom biznisu. Tada sam počela, tog oktobra, da dizajniram planer i eto, posle par meseci sam ja uspela da dam otkaz i to me čini najsrećnijom ženom na svetu.

Nikolina: Da, a kada kažeš da si posle par meseci mogla da daš otkaz, šta to tačno znači? Da li si u roku od par meseci već razvila biznis da možeš od toga da živiš ili nešto drugo?

Biljana: Pa u suštini da. Nije sad to bila neka cifra da ja sad mogu da živim od toga sama ali je bila neka određena cifra za početak. I to mi je dalo vetar u leđa. Mislila sam kad mogu da napravim tu određenu svotu, sigurno mogu da napravim još toliko. I mislim  da mi je taj oktobar presudio jer sam u tom trenutku bila na bolovanju. I onda, nekako sam se dvoumila šta ću dalje, dal’ ću da dam otkaz, dal’ ću da tražim neki drugi posao i srećna sam što je presudilo, ipak, da se bavim nečim svojim.

Nikolina: Jeste. To je jako velika stvar, u suštini. Jer, znaš zašto te pitam? Jer jako puno žena se javlja , meni baš konkretno kada je upitanju posao virtuelnog asistenta i pitaju me često kad je pravo vreme da napustim posao i posvetiš se tome. Jer je činjenica da ti, pored stalnog posla koji je 8 pa plus prevoz 9 – 9,5 – 10 sati, ne znam, kako kome treba, da ti imaš energije i volje da radiš neki posao sa strane kao dodatni posao. I onda, kao, kad je pravi momenat da ti ovo napustiš jer samim tim ćeš imati vremena da se posvetiš tom nekom dodatnom poslu?

Biljana: Pa ja sam shvatila da, nije mi taj novac presudio nego mi je prosudilo to što više nemam snage da se posvetim svom biznisu a zahtevao je moje vreme. I onda sam, bez obzira što sam znala šta je organizacija i sve, meni tu ništa nije pomagalo. Jer kad imaš 24 sata, 16 sati ti ode na posao i spavanje. I onda tebi ostane još tih par sati da ih iskoristiš najbolje što znaš. Meni je u suštini presudilo to što je zahtevalo više mog vremena, moj taj mali biznis.

Nikolina: E, super. Hvala ti na ovom odgovoru zato što mislim da će mnogima pomoći da registruju, odnosno da prepoznaju taj momenat kad je pravi momenat. Suština priče je da u stvari svako sam će najbolje da prepozna. Ali, znaš ono, kad te pita već neko za savet, ja svima kažem ne daj Bože, niko ne treba da ostavlja posao sada u ovom momentu zato što je rešio da bi voleo da proba da radi online. To se ne radi tako. Ali, kada dođeš do te tačke da već imaš iskustvo, donosno da  već radiš neko vreme i da nemaš vremena da se posvetiš, kao što si ti sad sama rekla što je bilo u tvom slučaju, e to je jedan dobar primer za pravi momenat.

Biljana: Mislim, ja sam u suštini imala ogromnu podršku i supruga. On je isto bio tu, za mene u tim trenucima kada ja nisam stizala neke stvari. On je možda preuzeo neki kućni posao, da ja mogu da se bavim svojim biznisom.

Nikolina: Super. Da, to je isto jako važno i lepo je čuti. A da li te je brinulo…Ja sam spomenula na početku da je to opet planer, mislim nije ništa novo u smislu da sad to ne postoji na tržištu, što je realno. Jako je mali broj stvari koji možete da napravite a da vać ne postoje. Da li te je brinulo i kakve si još izazove imala na početku?

Planeri i konkurencija

Biljana: Pa da. Videla sam, mislim, ne mogu da kažem da nisam  primećivala konkurenciju. Jesam. I naravno, kupovala sam ranije od njih, to moram da priznam. Nisam jedina koja ima planer. Ali, kako sam istraživala i kako sam se malo udubila u digitalni marketing tada sam pročitala jednu dobru stvar, da je konurencija u stavri baš dobra jer sad vidimo šta oni rade i kako oni rade i kako mi to možemo da iskoristimo i kod nas, da unapredimo. I onda se nisam, u suštini, plašila jer smatram da sam ja autentična, što je isto bitna stvar. Ja sam svoja i nekako sam verovala da ću ja tom svojom energijom privući moje žene, koje će mene da prate i koje će biti tu za mene i sa kojim ću razmenjivati svoje iskustvo, itd. Na početku me je možda plašila, sada više ne. Sada nema ni potrebe.

Nikolina: Da. Volim da pričam o tome zato što svi mi imamo taj izazov na početku, kada ti vidiš da neko, u tvom slučaju, u većini slučajeva je ono, dolaziš na tržište gde već postoji ta neka usluga ili proizvod. U mom slučaju je više bilo kao ja sam nešto prva napravila, aha, sad ima još ljudi koji to isto hoće da rade. Znači, ja sam nekom bila konkurencija. Tako da dugačija je perspektiva. Ali suština priče je da, gde postoji konkurencija, u smislu gde postoji ponuda, postoji i potražnja. S druge strane je to, što si ti spomenula, autentičnost. To je definitivno najvažnije. S druge strane, kada ti pogledaš konkurenciju onda vidiš šta oni nude i kako ti možeš to drugačije da uradiš. Ili šta da dopuniš da bi bilo drugačije. To je poenta cele priče a ne da se kopiramo. Mislim, toga je bilo uvek i biće ali to ne pije vodu i to stvarno ne prolazi.

Biljana: Uvek sam ja u prednosti. I ako te neko iskopira uvek si ti u prednosti jer ćeš ti smisliti nešto bolje. Niko ne može da iskopira tebe i tvoje misli, da tako kažem. 

Nikolina: Jeste. A kaži mi prvi planer je bio jedinstven, u smislu jedan dizajn je bio. Ove godine imaš 4 primerka, odnosno 4 različita planera. Možeš li malo da ih porediš i u čemu je razlika ozmeđu npr. tog prvog i ovog drugog, kako bih rekla, druge edicije?

Biljana: Da. Pa prvi planer sam dizajnirala tačno po svojim potrebama. I shvatila sam, kroz rad sa ženama, šta njima fali. I onda sam ih često i pitala šte biste volele da ubacim još, šta bi vam značilo? I onda sam ja tako slušala malo po malo žene i već posle par meseci ja sam rešila da menjam planer. U suštini to nije nešto drastično promenjeno ali ima neke sitne izmene. Npr. ubacila sam vodič za ciljeve, onako pravilno postavljane ciljeve, istraživala sam kako se postavljaju ciljevi, kako da dođemo do njih i onda sam tačno tabelu napravila po tome, gde žene svakog meseca treba da postave 3 cilja i to će im značiti, daće im tačno jasnoću šta treba da rade u toku jednog meseca, pogotovo kada se bave  tim malim biznisom. Jer nije poenta samo raditi, raditi, raditi nego treba i znati na čemu se radi. Onda sam slušala žene i rekle su mi da ne žele ništa na engleskom da bude. I ja sam rešila ja ću, naravno, da izbacim engleski. Meni su neki citati lepše zvučali ali sam rešila da izbacim. Naravno, na našem jeziku je bolje ali lepše mi je nekako na engleskom zvučalo. To su neke sitne razlike. Onda sma im dala i prostor da biraju jer ne vole svi roze boju. Kao npr. poslovne žene, verovatno bi ih bilo sramota da izvade neki rozi i cvetni planer pa sam za njih osmislila tu neku crnu boju, pa recimo za neke tinekdžerke, da tako kažem, one imaju razigrani beli sa crnim tufnicama. I ostala sam verna roze boji tako da imam jedan rozi i jedan sivi. To su neke razlike.

Proces kreiranja planera

Nikolina: Shvatam da ti radiš dizajn i to sve, ako sam dobro razumela, a ko ti pomaže dalje? To je jedan proces koji traje. Ok, ti napraviš planer, dizajniraš ga, zatim imaš štampanje, tu verovatno imaš provereno mesto gde radiš, već priprema za štampu ili ti to rade u štampariji i onda posle imaš slanje. To sve sama radiš, još uvek?

Biljana: Pa da. U suštini da. Još mogu da postignem sama. Imam nekad pomoć supruga gde on često šalje pakete ali ja sve sama pakujem, smišljam dizajn. Jedina mi je, eto pomoć u tom štampanju, to stvarno sama ne radim i to sam prepustila profesionalcima. Za sada sam zadovoljna.

Nikolina: Već sam ti spomenula da nisam nigde pročitala neku tvoju biografiju, o tebi, pa mi je bilo teško da se pripremim za intervju. Znam samo detalje vezane za ovaj planer ali sve te neke druge detalje da bih sklopila širu sliku nisam uspela da pronađem. Negde sam, mislim, na Instagramu pročitala da si sama pravila sajt, jel tako?

Biljana: Pa imala sam jako malu pomoć jedne devojke. Ona mi je izabrala temu za sajt. To je jedino bila pomoć. Ja sam ubacivala slike, isto sam sve preko YouTubea učila. Ima dobar tutorijal, traje 3 sata i jasam bukvalno, kako on uradi tako sam i ja radila. Mislim, to je za mene mnogo, ja to nikada do sada nisam radila. Da sam meni neko kaže, imaš ovde, imaš ovde, džabe što kaže kad ja to moram sama da vidim, da ja sama sve to istražim. I nekako, što se tiče sajta, bilo mi je jako zanimljivo i volela bih i sledeći sajt da kreiram sama jer ovaj je nekako početnički gde sam radila od onog što sam imala. Naravno, volela bih da uložim u taj sajt, nekada, kada budem imala malo više novca. Ali, ja sam baš zadovoljna. Nekako je baš sladak. I moje fotografije su tu. Naravno, ja sam to sve sama fotkala, smišljala tekstove.To su sve neke veštine koje sam ja učila, tražila na internetu, prošla sam te neke kurseve. Sve što me je zanimalo ja sam se trudila da naučim o toj temi. Da bih napredovala u biznisu ja moram da učim svaki dan, da istražujem i da tražim recimo gde se nalaze te neke stvari koje me zanimaju. Jer, kod nas se slabo o tome priča. Zato što sam ja sve to učila na stranim sajtovima. Jer kod nas nisam pronašla besplatne stvari, besplatne kusreve, da su tako malo opširni. 

Nikolina: Da, to je istina. Ja nekad ne mogu da verujem na šta naletim na YouTub-u a da je besplatan tutorijal, za neke stvari. A sve što te interesuje, sve možeš da nađeš. Bukvalno. Ja sad, šta god da se desi, da li je sajt, da li je e-mail marketing, nebitno, da li je nešto za engleski, za srpski, šta god da te interesuje samo kucaš How To… i rešenje je 20 video snimaka. I ne mogu da verujem, u stvari, koliko ljudi troše vremena na takve stvari. Ali je definitivno korisno nama i zato je super kad znaš jezik da možeš da učiš tako neke stvari. Pogotovo sada ima gomila tih nekih platformi gde su čak na jednom mestu svi ti kursevi. Znaš kao, hoćeš da učiš dizajn, hoćeš ovo, to sve možeš da pronađeš.

E sad, spomenula si i fotkanje. Da li si i to negde učila, usavršavala? Videla sam da su ti jako lepe slike i na Instagramu, a to ne može svako baš tako da ih napravi.

Fotografisanje

Biljana: Pa imala sam to iskustvo sa onim prošlim profilom gde sam se ja trudila da to budu lepe slike kafe, knjige itd. i onda sam nekako tu stekla iskustvo. Uglavnom, ako sad se pripremam za neko fotkanje i odem Pinterest i ukucam te ključne reči koje meni trebaju i pronađem gomilu inspiracije. Znači, za knjige, za planere, ma nema šta nema. I onda tu vidim inspiraciju i onda napravim na svoj način. 

Nikolina: Da, definitivno, Pinterest je jako intersantan i ja svake godine imam bar jednu polaznicu koja baš zagrize za Pinterst i želi da bude virtuelni asistent baš za tu društvenu mrežu i to super prolazi na inostranim tržištu. Ali kod nas je ono, stvarno još uvek ni, ni…ne znam, ni P od Pinteresta nema ali definitivno za inspiraciju da.

A videla sam u stvari još jednu stvar o kojoj sam htela da pričamo, jeste taj neki izazov kada je u pitanju vreme. Ja sam se sama lično dugo borila sam tim nekim uverenjem, sada više ne, ne znam kako sam ga i prevazišla, prosto sam shvatila u radu da ipak je to samo izazov, da ti kontaš da ćeš izgubiti vreme, odnosno provesti neko vreme, neke minute, sate pišući taj planer, a za to vreme si mogla nešto da uradiš. Kako se prevazilazi taj izazov, odnosno taj način razmišljanja?

Organizacija vremena

Biljana: Pa kada jednom počneš da organizuješ svoje vreme ti tada shvataš koliko ti u stvari možeš da uradiš u toku dana. I nekako kada isplaniraš svoj dan možeš da se posvetiš stvarima koje želiš ti da radiš bez ikakvog žrtvovanja onog što moraš i u tom trenutku ti postaješ nekako efikasna, produktivna. I onda shvatiš da to vreme koje si uložila za planiranje, tebi se to vrati duplo i još ti ostane i vreme za sebe. I onda shvatiš, otvori ti se neki novi svet mogućnosti. Ja sam shvatila da je meni najbolji saveznik u tome planer, jer ja na jedan brz i lak način mogu da upišem sve svoje obaveze i da ja u svakom trenutku kada otvorim taj planer, da su meni obaveze pred očima. Da ja shvatim šta ja mogu da izbacim. Ako ja pretrpam svoj raspored, ja shvatim da ja mogu da izbacim tu neku obavezu ili da dam drugome da to odradi umesto mene. Taj trenutak da nam oduzima vreme, ja smatram da oduzima ali recimo eto meni oduzme sat do sat i po vremena u toku nedelje. Mislim da je to ništa naspram onoga što ja dobijam planiranjem.

Nikolina: To je u stvari poenta priče. Jasno je da se utroši neko vreme ali i dobijaš ga nazad, u suštini. A da ne govorimo o stikerima i ukrašavanju. To je tek posebna priča. Videla sam da i sama praviš neke stikere? Praviš za sebe ili kad se naruče planeri?

Biljana: Pa da, uz planer se dobijaju neki stikeri. To sam rešila. Znam koliko žene vole te stikere da lepe. I ja obožavam, iskreno. Onda sam rešila da bez toga ne ide planer.

Nikolina: Super. Pre nego što odemo na planiranje meseca, volela bih da kažem da smo se dogovorile da poklonimo jedan planer. Jel tako? I sad ti, Biljana, samo kaži, pošto je praksa da naši slušaoci odgovore na pitanja koje postavimo u okviru epizode, ti nam kaži koje je to pitanje da bi osvojile planer?

Biljana: Recimo da bude pitanje…Koji je najbolji alat za planiranje vremena?

Nikolina: Dobro. Znači, koji je najbolji alat za planiranje vremena? Da pričaju iz nekog svog ličnog iskustva, jel tako? Odgovore pišete u komentarima na stranici https://www.nikolinaandric.com/331. Ovo nam je epizoda 331. Tu se nalazi snimak i pisaćete komentare na sajtu. Ne na društvenim mrežama, nego na sajtu! I u roku 3 dana biramo dobitnika, odnosno dobitnicu. Mislim može da bude i muško ali generalno znam da su tebi ciljna grupa žene, moje su isto, tako da stalno pričam u ženskom rodu zbog toga. A volela bih samo ukratko da nam kažeš 4 ili 5 koraka kako izgleda tvoje mesečno planiranje?

Biljana: Pre svakog planiranja, ja postavim sebi neke ciljeve. Recimo, to su 3 cilja mesečno. Ja onda kada postavim te ciljeve, ja imam jasnu sliku o tome šta ja treba da radim. Jer kada se postavljaju ciljevi, ti pišeš neke korake kako ćeš da dođeš do tog određenog cilja. I onda, ja te neke korake, koje zapišem, to su mi u stvari koraci koje pišem u planer, koje planiram na kraju. I onda napišem ciljeve prvo, za taj mesec jedan i onda sve te obaveze, koje stoje na jednom papiru, ih raspoređujem u planer tokom jedne nedelje, pa onda sledeće nedelje opet, pa sledeće nedelje opet i tako sve dok ne ispunim taj određeni cilj.

Nikolina: Možemo primer neki, čisto onako da budemo praktični. Ako možeš neki primer da nam daš recimo cilj neki na mesečnom nivou pa kako bismo ga razložile na dane.

Planiranje meseca – primer

Biljana: Recimo da je moj sad cilj za mesec mart da napišem neku e- knjigu. I sad moji koraci su da se pozavabim dizajnom, da osmislim tekst, da osmislim naslove, da osmislim reklamu, da smislim postove za Instagram. I sad kad ja to tako kažem, pisanje e-knjige, to je jako veliki cilj. Ali recimo ako kažem, “Napiši danas jedan tekst” to već nije tako strašno. Ja danas mogu da sednem, uzmem  sat vremena, odvojim i napišem taj jedan tekst, recimo jednu stranicu knjige. Pa onda isti u tom danu mogu da dizajniram recimo post za društvene mreže. Pa sutradan mogu da se bavim naslovima. Pa treći dan…i sve tako, kada postaviš taj jedan cilj…

Nikolina: Volim da damo koknretne primere. Ti imaš u glavi baš taj jedan primer i pokušavaš da ga objasniš nekim rečima koje će ljudi da razumeju ali ljudi najbolje najbolje razumeju kad im daš konkretan primer. Tako da je ovo super stvar. 

Nismo pričale o ceni planera. Zanima me jako kako si odredila cenu sa kojom si ti ok? To je jako velika tabu tema. Nebitno cena sata, cena usluge, ili cena projekta, šta god. Čime si se vodila? Da li je postojala neka formula ili si gledala konkirenciju? Šta je sve tu ulazilo u obzir?

Biljana: Pa malo sam obratila pažnju kakve cene ima konkurencija. Pa sam onda se raspitala kakva je cena štampanja. I onda sam na kraju odredila cenu i da je pristupačna i da meni odgovara i mislim da nisam pogrešila što se tiče cene. Za sad tako se pokazalo.

Nikolina: Nisi je korigovala? Ili jesi?

Biljana: Jesam, korigovala sam je. Čim sam poboljšala svoje usluge, ja sam morala da korigujem cenu jer sam uvela npr. novo pakovanje, pa sam uvela još stikere, pa se poboljšao kvalitet papira. Sve to utiče na cenu. Ne biram sad to ja, eto želim tu cenu, nego jednostavno kvalitet naspram cene. Bar sam ja tako gledala.

Nikolina: Odlično. Super je što si to podelila sa nama. Zato što, obično, ljudi na početku šta god da rade uvek nekako krenu sa nižom cenom, nebitno usluga ili proizvoda, dok se malo ne probiju, dok ne dokažu samo sebi, pre svega. A onda, kao što ti kažeš povećavaju i kvalitet pružene usluge ili proizvoda, šta god da nude i samim tim raste cena, što je potpuno ok, potpuno opravdano. Ja se sećam i to sam već negde spomenula u nekoj od epizoda ranije, kad god sam pomislila da kažem…ondosno, pomislim da je ovaj kurs trebao da košta toliko ili moja konsultacija, sat vremena, treba da košta toliko uvek se setim priče jednog mog klijenta “Koliko god da pomisliš, duplo traži. Zato što i to neće biti dovoljno”. On čovek govori iz iskustva, ima decenije iskustva u poslu. Znači, uvek tražiš duplo zato što je to, u stvari, realna cena. U startu svi podcenjujemo sebe.

Biljana: Uvek, ono, možda malo da spustimo cenu čisto da prođe, ali mislim da je to pogrešno. Posle će biti teško da se cena podiže, jer ako podižemo svakih mesec dana, svakih 6 meseci, onda će reći “Pa šta, prodala si mi isti proizvod sa istim cenama, jednom većom, jednom manjom”.

Nikolina: Da, da, treba voditi računa. Nije poenta samo prigrabiti gomilu tržišta i sad treba svi da kupuju od tebe. Na kraju krajeva i ne treba. Svi mi imamo svoju ciljnu grupu i ljude koji razumeju, koji nas prate.

Videla sam da imaš i newsletter. Kako on funkcioniše?

Biljana: Pa mogu da se prijave žene, u opisu mog profila ima link gde mogu da se prijave.

Nikolina: Sad ćemo to staviti na sajt.

Biljana: Može. Ja obožavam da pišem newslettere. Nisam trenutno nešto aktivna ali se trudim bar jednom nedeljno da napišem newsletter. I uglavnom žene dobiju tu malo više mene, nego na Instagramu, gde se ja tu lepo otvorim, pa im kažem šta me muči, neko moje iskustvo iz drugog nekog ugla im pišem o organizaciji vremena, sve te preduzetničke muke, da tako kažem. I nekako, žene su otvorenije i verovatno zato što ih možda ne vidim, ko stoji iza e-mail adrese ali su mnogo otvorenije nego što su na Instagramu. Recimo, moj newsletter ima oko 500 žena i ja sigurno dobijem preko 40, 50 odgovora na newsletter, što je meni neverovatno. Veća komunikacija mi je na newsletteru nego na Instagramu. 

Nikolina: Mene to uopšte ne čudi zato što je i kod mene takav slučaj. Društvene mreže su zanemarljive u odnosu na newsletter. Sa druge strane, kad ti pogledaš, na Instagramu je ono, svi znaju da su svi imali prilike da pročitaju i da vide to nešto. A newsletter kad šalješ, šalješ ti na gomilu e-mail adresa ali šalješ svima pojedinačno. I onda je opet drugačije, malo je privatnije. I zato je to super stvar.

Biljana: Ja tako i pišem. Kao da se obraćam jednoj ženi. Kao da sam ja sad sela sa svojom najboljom drugaricom i kao da ja njoj se požalim. Mislim, nije to uvek da se požalim, nekad se i pohvalim, naravno. Sve zavisi od tog trenutka. Ali volim da, kada odlučim da je dan za newsletter, obično je sreda, ja sednem pre podne i napišem. Znači, šta mi onako na srcu leži, ja to napišem. Nije da ja smišljam tekstove u napred. I uglavnom kakve su mi muke u toj nedelji ja im se požalim.

Nikolina: A uvek ima nešto. Za kraj bih volela da nam kažeš koji su tvoji planovi za dalje i da li imaš možda neki izazov koji sad ono kao…Mislim nije ovo newsletter pa da se žališ i da se otvaraš, ali ono u opšte, sa čim se sada suočavaš na svom preduzetničkom putu?

Biljana: Recimo da bih sad volela da kreiram neki svoj digitalni proizvod. Recimo da ubacim konsultacije. Volela bih da radim sa ženama, sa ženama preduzetnicama posebno, da vidim kakve su njihove muke. Jer ja sam prošla taj ceo put, možda bih mogla da im pomognem da im neke početničke greške otklonim, i tako to. Da ih naučim o nekoj organizaciji, kako da delegiraju posao, kako da postavljaju ciljeve. I nekako mislim da mi je to sledeći izazov, trenutno. I naravno, volela bih da kreiram još neke proizvode. Što se tiče planiranja, kako bih…Možda postoje žene koje ne vole da koriste planer a vole da planiraju, pa možda nešto u tom smeru da idem.

Nikolina: Da, to mi zvuči interesantno. Pošto ja u sušini nisam neka osoba koja, ne volim ja nešto veliko da planiram, ja sam više ono “u momentu” ali naravno jasno mi je i posao, i sve to, moram da koristim i planer i uopšte, generalno da planiram. Što se tiče digitalnog proizvoda, to ti je isto super stvar da kad imaš konsultacije 1 na 1, uvek saznaš nešto više, nešto što nikad ne bi saznala na društvenim mrežama. I eventulano na newsletteru to može da koristi, da posluži. Ali, možda neka radionica tog tipa ili tako nešto? Zato što je sve online, ali…

Biljana: Pa više bih volela da sad prikupim ta iskustva žena, šta njih muči pa onda na osnovu toga da kreiram neku radionicu. To bi isto bilo super.

Nikolina: Da, da, jasno. Dobro.

E, pa dobro. Lepo smo se nas dve ispričale, meni je baš bilo prijatno. Nadam se da smo podelile dosta korisnih stvari. Još samo jednom da podsetim slušaoce da na stranici https://www.nikolinaandric.com/331 gde je cela ova epizoda, imaju i transkript, mogu da odgovore na pitanje “Koji je tvoj omiljeni alat za planiranje?” i da osvoje planer. Sve linkove koje treba da znate i koje smo spomenuli u ovoj epizodi takođe imate na stranici koju sam spomenula.

Još jednom ti se zahvaljujem, Biljana, na priči i na deljenju jednog dela sebe pošto je ovaj tvoj planer definitnivno to.

Biljana: Hvala tebi. Ja se nadam da sa eto jednu ženu podstakla da uplovi u preduzetničke vode.

Nikolina: Super. Hvala ti. Čujemo se. Ćao!

Linkovi iz ove epizode