Sve može da se nauči
Znate one čuvene formule u Excelu? One koje ste izbegavali? Ili ste ih obožavali? Nema sredine, u to sam sigurna. S obzirom da je Microsoft Excel zaista jedan od osnovnih programa koje koriste administrativni asistenti, u goste sam pozvala Katarinu, koja na vrlo jednostavan način objašnjava sve vezano za ovaj program.
Osvojite besplatne konsultacije sa Katarinom na temu Excela. U komentarima na dnu stranice napišite odgovor na sledeće pitanje: Koje su to stvari koje su neophodne da bi svaka funkcija radila u opšte?
I dobro došli u još jednu epizodu poskasta Vreme je za vas. Moja današnja gošća je Katarina. Da, Katarina koja stoji iza profila i vebsajta Jednostavan Excel i meni je Katarina više puta tako iskakala u feedu, bukvalno, na Instagramu mislim i bilo mi je, u stvari, interesantno kako ona obrađuje temu koja potpuno nema veze sa slikama i sa Instagramom. Obrađuje je na društvenoj mreži koja je vizuelnog tipa i karaktera. I onda sam otišla na njen sajt i videla, da u stvari ima tako razne neke tutorijale koji su vrlo interesantni i netipični i rešila da je pozovem u goste da nam ispriča malo zašto i otkud ta ljubav, ili kako drugačije možemo da je nazovemo, prema Excelu i zašto je krenula tim putem, odnosno, šta je sve to ona do sada radila.
Nikolina: Pozdrav Katarina i hvala ti još jednom što si pristala da budeš moja gošća.
Katarina: Zdravo Nikolina, hvala tebi puno na pozivu.
Nikolina: E super. Nadam se da nemaš veliku tremu. Znam da, mislim, ljudi koji su već godinama online i koji su, malte ne, javne ličnosti opet kada snimamo podkast bude im vrlo često prvi put pa onda svi misle, jao kako šta, ali je jednostavno i onda posle kad završimo, onda svi kažu “Jao, već je gotovo, baš je bilo super, ispričale smo se”. Tako da se nadam da će i sa nama biti tako ovaj put. Za početak, ja bih volela da se ti prvo predstaviš čime se baviš i šta si ti to završila od formalnog obrazovanja? Čisto da se ljudi malo upoznaju.
Katarina: Ovako, moje ime je Katarina, živim i rođena sam u Beogradu, stojim iza stranice na Instagramu i bloga Jednostavan Excel. Završila sam FON, bila sam ok student, redovan, sve na vreme. Radim u firmi koja se bavi izvozom kao Asistent finansija. I u principu, kao zašto Excel? Excel sam, mislim, prvo moj neki susret je bio u gimnaziji na času informatike. Ali to je ono, kao upoznaš se sa, onako, Word, Excel, Power Point, kao i svi mi, u suštini. I posle na fakultetu, tamo negde poslednjih godina studija smo imali neke predmete koji su se intenzivno bavili Excelom i to je sve bilo interesantno. Jer mi smo učili i knjigovodstvo kroz Excel i procese u firmi i to je tako sve nekako bilo povezano sa Excelom. Učiš šta i kako se radi a učiš i ono što je namenjeno na tom kursu. I to je sve tako bilo ok, međutim, završim faks, zaposlim se, većina mojih kolega stvarno se jako brzo zapošljava nakon ovog fakulteta. Naravno, svaki fakultet ima svoj plus i minus ali ono što jeste stvarno jeste da je to neko umrežavanje gde mnoge kolege preporučuju druge, onda bivši studenti dolaze na fakultet i govore koje su to otvorene pozicije, što je svakom studentu, ja mislim, baš neophodno i potrebno. Jer, ako te neko ne preporuči, ti si nov na tržištu rada tako da je to stvarno jedna divna stvar. I, ok, zaposlim se, radim, sve super, zadovoljna sam da kažem ali kao mogla bih još nešto. Imam vremena, mogu još nešto da radim. Nije novac u pitanju, stvarno, nego jednostavno osetiš potrebu za još neki hobi, nešto još da radiš i tako malo po malo, moja koleginica, ona je počela, tako je objašnjavala Excel nekim mlađim kolegama, pa nekim starijim ljudima, počeli da se javljaju i ona kao “Super meni to ide. Hoćeš ti i ja da radimo, nas dve da radimo zajedno?”. A u to vreme je ShareSquare počeo da radi, tek počinjao a mi poznajemo, to je jedna naša koleginica, tamo isto radi, ja je kontaktiram i “Šta je to?”, da ti možeš tamo da držiš časove. To je bilo ogroman jedan prostor gde, u suštini, je moglo ne samo Excel i tako neki programi nego i kuvanje i šminkanje i crtanje i bukvalno, ljudi ne moraju biti stručni za nešto, samo prosto da se interesuju, da se time bave i da imaju tu sposobnost da podele svoje znanje. Nije znanje znati nego znanje je i drugom dati, ono kako kažu. Tako da, nije samo da znaš, to je super ali ako ne znaš da podeliš, džabe.
Nikolina: Jeste, to je u stvari, suština cele priče. Pogotovo kad imamo online svet gde je toliko toga dostupno i onda, ukoliko ti ne znaš da preneseš znanje ili ukoliko ne znaš da primeniš to znanje koje ti je preneto, stvarno, nemaš tu veštinu uz pomoću koje možeš da napreduješ. Mada to sve može da se uči i zato i kažemo da su to veštine. A kaži mi, koja je to godina u pitanju?
Katarina: Godina? To je…Pa to je relativno skoro. Samo da se setim. To je 2018. ja mislim, pre 3 godine. I u to vreme ja nisam imala svoj blog. Ili, ne, ili sam tek počinjala. Ja sam tad tek počinala sa blogom, otvorila sam ga na Bloggeru kao, nije mi bilo nešto da to nešto izgleda fantastično nego ajde, kao, to je besplatno, istražila, naučila kako se pravi. U principu svako može da napravi i eto, tako sam ja to napravila i mi smo istovremeno i počele u ShareSquar-u. To je za mene stvarno bilo iskustvo da pred grupom ljudi držim obuku. To je onako, da kažem, tu sam se učila. Sad, naravno, bilo je i dobrih i loših strana u tom radu sa ShareSquar-om, međutim ShareSquar se posle ugasio i moja drugarica je nešto imala neka druga interesovanja i neke druge prioritete i prosto nije htela više time da se bavi. I ja kao “Ja želim to da nastavim. Što da ne!”. I tako to sve ide, ja držim dalje, pišem taj svoj blog. Ja sam nekako mislila, kao ako okačim tekst i to svi vide, to je sve super, ali ne, tu treba dosta, dosta rada. Ja sam bila jedna od onih koji kao se smeju, kao “Ajde, šta, okačiš to i baš te briga”. Mislim, ima sigurno nešto još da se doradi ali kao, nije to ništa specijalno. Mislim i nije i jeste.
Nikolina: Da, baš jeste tako. Ti kada, u stvari, kad gledaš onako samo spolja, kako to izgleda, kad gledaš frontend, vidiš nekog blogera, njegove članke, postove i vidiš da je to ok i da… Mislim, postoji neka forma, jel? Naslov da li ima, pasuse, nešto se bolduje, ima koja slika itd., a u stvari kad uđeš backend i vidiš koliko je to, u stvari, komplikovani i ne, nisam dobro rekla komlikovano, nego zahtevno i složeno, da ima jako puno detalja, ono tipa SEO, neke stvari, onda ti je jasno, u stvari, zašto je tamo neki sajt prvi ili drugi na Googlu a neki sajt uopšte se ne pojavljuje i ako mu je možda dobar sadržaj. A ti si rekla da si krenula na Bloggeru a sada imaš sajt na samom hostingu, jel tako?
Katarina: Jeste, da. Na WordPress-u. U principu, ja sam kao pokušala sve to sama da napravim. Mislim, kad ne znaš treba ti dosta vremena, međutim, znaš Instagram, preko njega pronašla sam neke dve devojke koje prave sajt i one su mi to super napravile, ja sam bila baš zadovoljna, tako da evo i dana danas, mislim čujemo se i šta god mi nešto zatreba ili imam pitanje one su tu. Stvarno ima na ovom Instagramu dobrih stvari.
Nikolina: Da, da, zato što smo počelo da pričamo pre nego što smo počele da snimamo, kako je sada popularno da svi snimaju video gde prstićima pokazuju neke stavri koje su važne ili nevažne. Reals da ne spominjem. I onda zbog toga ovaj komentar. Ali, šta sam još htela da kažem, vezano za sajt. Vidiš, ovo je baš super stvar što si rekla da i tada, u tom momentu, mislim na početku, u tom momentu kada su prelazila, odnosno, kada si shvatila da želiš da imaš sajt sa hostingom, na WordPress-u da ti je bilo ok da angažuješ nekog da to uradi umesto tebe. Znači, ne moraš sve sam, odnosno, sama ako si na nekom početku. Ali, ti si tada već, kada si rešila, odnosno, donela odluku da hoćeš da imaš svoj sajt, ti si već delimično usmerila sebe dalje, kao svoju neku karijeru. Ja to bar sad tako vidim. Ne znam koliko ti imaš takav utisak ali volela bih da čujem šta ti misliš o tome?
Katarina: Pa da, na neki način si u pravu. Jer, dok god je nešto za džabe tebi je sve jedno kako to izgleda, a kada si spreman da uložiš novac, koliko god da je, koliko god iznos dogovorimo, to onda jeste, upućuje da je tebi stalo do toga i da ti onako to ozbiljnije shvataš. Ja jesam pokušavala sama to da napravim mada uvek je ta neka alternativa “Ili vreme ćeš potrošiti ili novac”. I ja sam shvatila da ja stvarno ne mogu da trošim vreme jer, u nekom trenutku prosto se pogubim, bar ja lično. Krenem kao blog, pa pišeš, pa onda otkriješ još neke detalje, pa otkriješ MailChimp, pa otkriješ Canvu, pa otkriješ tako hiljadu nekih alata i onda tvoj fokus sa onog što si počeo, to je pisanje tutorijala malo splasne i onda se zabrineš. Kao “Pa da li je moguće da ovo sve treba da radim?”, i tako to. Mislim, vremenom, većina tih stvari što sam ja sad nabrojala, to mi sad dođe kao dobar dan, sa godinu dana kontinuiteta. To je sad, mnogo mi je lakše, imam lakšu predstavu i šta da napišem i kako to da izgleda i sve to, ali kao i za sve, potreban je taj kontinuitet da se radi. Ali dobro, tako to ide.
Nikolina: Da, to je isto super što si spomenula, zato što su mnogi naši slušaoci početnici u online svetu i isto su ono kao u toj fazi da bi voleli nešto ali ne znaju šta. I onda tako vrlo često dobijem pitanje, kao “Šta ja sad mogu da radim online?” i uvek se vratimo na to, šta je to… Jer, nrp. ili ima posao ili nema posao, nije ni važno. Šta je to što radiš a ne predstavlja ti poteškoću? Gde je ono gde, kao radiš nešto pa izgubiš pojam o vremenu? To su za mene uvek bile, ono kao pali se crvena lampica “E to je, verovatno tu ima nešto”, iako to može da bude heklanje, koje nema veze sa online svetom. Onda se na kraju ispostavi da je taj neko, ne znam, super da pomaže nekim ljudima koji rade neke ručne radove ili neke majice, print na majici itd. Znači, sve to se na kraju negde uveže i poveže. I zbog toga su mi uvek interesantne te priče od početka, kako je ko počeo i ako ti, pretpostavljam, za samu sebe smatraš da si još uvek početnik u celoj ovoj priči, ali videćeš već kako to izgleda. Posle već godinu, dve i sama sad vidiš koliko ti je mnogo lakše da barataš ne samo sa terminima nego i programima. Znaš kad ideš da šaljem newsletter ideš u MailChimp i kako da ga sređuješ itd. A kaži mi, sada si spomenula tutorijale. Da li svaki tvoj blog post ima neki tutorijal?
Katarina: Da. U principu, Ja sam se bila malo ulenjila. Ja sam baš dosta kačila tutorijale i onda, kako sam napravila taj novi sajt onda mi je bio fokus na tranziciji tih tekstova na WordPress. I da, ili je to neki tutorijal ili u zadnje vreme istražujem Excelove dodatke kao što je ParaQuirric?. I čak sam kupila bila kurs, ima veze sa Excelom jer je neki, da kažem, viši nivo tako da, to je ono što ja sad istražujem. Ali da, generalno svaki blog post je ili o nekim novim dodacima ili neki tutodijal ali newsletter mi je konstantan i tu svake nedelje uvek bude bar neka prečica, mini tutorijal, neki novi sadržaj koji sam saznala, tako da tu sam konstantna. A na blogu sam sad malo splasnula, da budem iskrena.
Nikolina: Dobro, to su sve faze i u suštini ti negde otkrivaš ono što ti najviše leži. Nekada imamo utisak da su društvene mreže pretpane i definitivno se slažem da treba da se razvija e-mail lista. Znači, to je ono neprikosnoveno, to niko ne može da ti uzme. Sajt je, naravno, još jedna isto propratna stvar ali društvene mreže kao takve, stvarno mogu da nestanu u roku od 3 sekunde, ono bukvalno. Imali smo baš ove godine momente kada se to desilo, kada je bagovao Google, znaš ono kao, u fazonu “Google ne radi! Šta ćemo sad?”. Google. Da ne govorim šta je ono FaceBook i Instagram. Mislim, to su sve stvari koje su tu sada a pitanje je da li će biti, za, ma za 3 meseca. A da li si ti ikad probala da radiš online? Rekla si mi, ovo mi je super bila informacija kad si spomenula sa FONa, zašto je interesantan taj fakultet. Ja nisam imala tu informaciju i mnogo mi znači zato što ti, u stvari, vidiš taj kvalitet umrežavanja i prepoznavanja ljudi koji mogu da ti pomognu na nekom tvom putu. I ti si verovatno pomogla nekom, jel, preporučila? Super je taj sistem. A da li pokušavala da radiš nešto online?
Katarina: Jesam ali nije bilo puno uspeha. Jer baš ono, kao što sam rekla, nisam imala kontinuitet. Nisam bila dosledna, jednostavno. Prvo me je onako intrigiralo, kao, kako to izgleda? Zamisli radiš od kuće. Mislim, to je pre par godina bilo “zamisli” jer to nije bila naša svakodnevnica, nije većina ljudi tako radilo a danas je kao “dobar dan”. Danas u vreme ove pandemije čak je i poželjno da se tako radi. I da, to je UpWork bio i ja sam tako mislila, napraviš profil i to je to. Bukvalno primljen si. Gotovo. Stiže posao sam. Evo ga. Samo što nije. Ali, nije tako, naravno. Tu ima tako nekih, mislim, ja i dalje to gledam i istražujem i deluje mi kao nauka, da ti napišeš taj Cover letter i kako ti izgleda profil i ti neki testovi koje treba da radiš i svašta nešto mi deluje.
Nikolina: Jeste. Sve što ti je nepoznato deluje tako. U suštini sad više nema čak ni tih testova, odnosno, ne pokazuju se na profilu niti su merodavni. U suštini, nisu nikad ni bili nešto veliko merodavni. Ja se sećam kada smo radili baš za Excel, evo sad primer, jer sam radila test i bila sam tipa nešto među top 30, a ja sam stvarno znala ono baš neke osnovne stvari i čak nisam htela ni da prikazujem taj bedž da ja znam Excel, zato što, otkud znam, šta će ljudi pomisliti da ja znam bog zna šta. Ali, onda sam u stvari shvatila da je možda mali broj ljudi radilo taj test i onda među tim, taj broj ljudi, ja sam bila negde među top 30. Ali sve jedno. Tako da ti testovi nisu bili nešto veliko merodavni. Kada si spomenula da sad istražuješ neke naprednije opcije Excela i spomenula si neke termine koje nemam pojma šta znače. Neki power, nemam pojma, kaži nam šta sve spada u neke osnovne funkcije u ovom programu?
Katarina: Pa generalno, po mom mišljenju, ne moraš odmah da skačeš na funkcije. Mislim, možeš, naravno ali nekako mislim da je bolje da prvo poznaješ kako da se krećeš po Excel Sheetu, možda neke prečice kako da dodaš kolonu. Mislim, u suštini u Excelu sve možeš da uradiš na više načina. Ja mogu da dodam red ili kolinu tako što ću da je obeležim pa da kažem Insert ali mogu i prečicom, recimo Shift+Space, obeležim red, pa Ctrl+ dodam red, npr. Iako radiš na tastaturi mnogo je brže nego da mišem sad ti. Ok, kažem, sve može dok god ti dođeš do nekog rešenja, to je super. Ovaj, samo to vreme ako može kraće, ti si u prednosti. Onda, drugi neki korak jeste kako da napraviš tabelu. Jer moje neko iskustvo jeste da ljudi i sa tim, malo onako i ako deluje basic. Zašto? Npr. grupišeš jednu vrstu podataka u jednu kolonu. Znači, jedna kolona su ti datumi, druga kolona su ti meseci, treća kolona imena i prezimena ili zavisi o čemu se radi. Recimo, posle za neku dalju obradu može da bude komlikovanije. Recimo, ljudi stave u jednoj koloni recimo prodavnice a po redovima budu meseci i unutar stave neki promet, nije ni važno i onda posle kad hoćeš da napraviš pivot tabelu, e, onda maloteže ide. Zato kažem, jedna vrsta podataka, kad kažem vrsta, mislim logički smisao, znači nalazi se u jednoj koloni. I naravno, nema praznih redova, nema nešto da je neka prazna kolona, znači da to sve bude jedinstveno kao jedna struktura. E kad napraviš tu lepo strukturu onda ideš na Insert table, opcija Insert>Insert table i napraviš tabelu. E, onda kad napraviš tu tabelu, ona ti omogućava, znači da kad spustiš se klizačem, ostane ti zaglavlje, onako tabele. To je prva prednost. Druga prednost, ima onaj Total row, dodaš taj Total Row i time, u principu, imaš tu neku padajuću strelicu da dodaš i SUM i AVERIGE i COUNT. I ti ne moraš da znaš kako se stavlja taj SUM, mislim, možeš i to je plus, ali kao ako znaš da napraviš tabelu ti ondah znaš i da sabereš. Onda imaš odmah filtere, odmah da sortiraš. Znači ti, po mom mišljenju, kad to znaš, ti si super. E sad dalje. Idemo recimo IF finkcija, logička i VLOOCAP čuveni, koji svi kažu da je strašan, a uopšte nije. Nema ovde ništa strašno. Pa onda Sum If … Caunt, znaš SUM, pa znaš odmah i SUM IF. Nekako logično. Pa posle svega toga znaš i pivot da napraviš.To sve korak po korak. Nekako mislim, ne moraš ti, ne kažem, prvo ne znam ni ja sve. Znam da ne znam sve ali znaš nešto i od toga kreneš pa, jer generalno funkcija ima, one se dele po grupama. Finansijske, logičke, tekstualne, statističke. Dakle ima bezbroj toga. Onda ako se baviš finasijama, više će ti biti fokus na tu grupu. Tako da, posle samo dalje razrađuješ priču. Imam baš jednu sad ženu s kojom radim i koja u principu, bavi se tabelama kao neko e-chart i tu je bitno prisustvo ljudi, više joj treba neke tekstualne funkcije gde one izvlači tako neka imena, prezimena, razdvaja neke sate itd. Znači, njoj je tu fokus. Ok, zna ona i neke druge stvari ali ono što ona trenutno radi. Tako da, vremenom učiš i dodaješ, nadograđuješ to neko svoje znanje.
Nikolina: Znaš šta je meni uvek bio problem? Ja sam jedno vreme radila sa, mislim dosta vremena, radila za klijenta iz Kanade kao projektni menadžer i mi smo često angažovali ljude iz Indije i Pakistana da nam rade u Excelu, odnosno, da nam formatiraju te neke podatke. Zašto njih? Pa, oni su i bili dobri u celoj toj priči. To mi je bilo onako vrlo interesantno. Znaš kao, ako hoćeš nekog da ti radi u Excelu onda imaš Indija, Pakistan. Jeftini su uvek bili i to je sve ok, međutim imali su opet neki drugi mindset pa im je jako teško bilo objasniti šta sve treba da se uradi. I onda sam ja, bukvalno, znači ja kad njemu dam, to sam negde već spominjala i ko me prati duže zna otprilike priču, ali nema veze. Znači, čoveku kad kažem šta treba da se uradi, recimo u 3 stavke, znači imamo 3 stvari koje trebaju da se urade, on nikad nije uspevao to da završi nego sam bukvalno ja morala jedno po jedno. Znaš ono, obeleži mi ovu kolonu i iz nje izvuci to, to. To! Samo jednu stvar. Onda nisam mogla da mu kažem, uradi drugu stvar nego javi mi se kad uradiš prvu pa ću ja da ti kažem dalje. I ja sam tu toliko stvari u Excelu naučila jer sam bila primorana, pošto nisam znala kako drugačije njemu da objasnim i onda sam ja išla na YouTube, na ne znam koje sajtove i tražila How To… nemam pojma šta i pronalazila rešenja. Ali to je mene toliko frustriralo, da je bilo ono, u fazonu “Ili ja ili on”. Znači ne mogu više da radim. E, šta sam htela da kažem. Ja sam tu bila primorana da naučim neke stvari koje me uopšte ne interesuju ali eto, da bi ceo proces, odnosno, zadatak bio obavljen ja sam bila odgovorna, morala sam to uradim. Dok jednom, naravno, nisam presekla i rekla “Ja više ne mogu da radim sa tim čovekom” i to je to. Ja sam tada koristila nešto tipa, neke tačke, zareze i sećam se koliko je bilo važno da ne izostaviš samo jedan zarez u celoj toj formuli, znači ode sve u Đavola. Ništa nismo uradili, znači sve ispočetka moramo. Meni je to bilo neverovatno. Znači, ne mogu da verujem da je toliko komlikovan Excel. I to je meni tad ostalo, to ima ne znam 3-4 godine sigurno i od tada kad nešto treba da uradim, nije mi dobro. A kaži mi, koji su neki tvoji resursi, odnosno, mesta gde učiš i gde pronalziš rešenja nekih problema, kad imaš sigurno? Ok, znaš većinu stvari da uradiš, ali ono kad zapneš, gde ti ideš da tražiš rešenje?
Katarina: U principu, moji resursi za učenje počeli su od YouTube-a. Od tako nekih problema sa radom na poslu i kao “E , pa kako bi mogla ovo, kako bi mogla ono?”. Međutim, vremenom sam tražila nešto više i više i više, to je bio onda Udemy, tu sam kupila onda kurs, neki recimo naiđem neko sniženje, bukvalno bude za 5$, 10$, nešto tako smešno. Tako da to su bili moji resursi ali vremenom, naravno, pratim ja i druge blogove vezano za Excel i druge ljude i iz Austrije, Australije, Kanade. Kanađana ima baš dosta koji se bave Excelom, ovako profesionalno. Nedavno je bio Global Excel Summite u Londonu, mislim da je bio krajem februara ili početkom marta i to je trebalo, naravno, da bude offline i tako, to su neke karte bile. Međutim, ova pandemija kako je došla, onda su oni stavili online da to bude i naravno, bile su određene karte za neke predavače da se plate da se slušaju, ali bilo je i nešto besplatno. Znači, oni uvek daju, naravno, nešto i besplatno da bi moglo da se pristupi i drugim predavanjima, drugim resursima. To je baš bilo baš lepo što sam na to naišla. Tako da u principu ima svega na internetu. Ali ono što sam htela da kažem jeste da vremenom naučiš i kako da formulišeš problem. Znači, kojim rečima ti to pretražuješ, kako se generalno to zove i onda i brže nekako to dođeš, mislim, ja i kad ne znam nešto, pa onda, kao, ajde da probamo ovako, probamo onako i brže dođemo, “E, to mi je trebalo!”.
Nikolina: Da, da, razumem šta hoćeš da kažeš. To je sve, opet polazimo, odnosno, vraćamo se na iskustvo. A kaži mi sad, da pričamo malo o… Znači, ti si negde 2018. godine počela sa blogom, ako sam dobro razumela. I kada otvaraš Instagram profil? Zašto uopšte Instagram? Mislim, to mi je baš onako bilo, pa ne začuđujuće nego prosto, teško je predstaviti Excel na Instagramu.
Katarina: Da, apsolutno se slažem sa tobom. Gledala sam na Instagrama i privatni profil Jednostavnog Excela. Pre nego što sam imala kao “Pa, jao, kako svi tako nešto mogu na Instagramu, kako ja sad to sa Excelom, ko to još radi?”. A bilo je ljudi koji rade na instagramu, koji predstavljaju se i ja, kao, ne znam šta, ovo, ono i moja sestra uzme i napravi mi profil i kaže “Napravila sam ti profil!”. “Ii, šta si to uradila! Pa ja sad to moram da vodim. Jao, pa znaš ti šta ja sad to treba da radim?” i ona “Pomoći ću ti”. I stvarno jeste, kako je ona malo bila upućenija od mene, svakako. Ja nisam znala baš ni story kako stavlja, iskrena da budem. Mislim, jesam, nije baš da sam totalno bila nepismena ali nisam znala da mogu i ovako da stavim ili onako. Mislim meni je to bilo… Mislim, ja stvarno iskreno kažem.I ona je u neko trenutku rekla “E, ja ne mogu više, to je tvoj profil, znači ne mogu ja više da ti pomazem i ja kao “Dobro, šta ću!”. I jao nekako, jao opet moram da kačim za ovaj Instagram. Onda krenem kao da se stresiram, Bože kao da mi život zavisi. Kao “Jao, moji pratioci…”. Ja trenutno imam 1300, tako nešto, što kao nešto nije mnogo, obično kao generalno nije to baš kao neki “wow” rezultat, ali nije ni važno u principu. Ja sam sve ono kao da bude svaka 2-3 dana, da bude nešto, neki post, neko story, pa sve to ali onda skapiraš da nemoraš. Mislim, kao, neće ništa crći. Mislim ok, smanjiće se broj ljudi koji te prate ali Bože moj, ništa strašno.
Nikolina: Da, jeste. Često pričaju ljudi na tu temu kao društvene mreže bi trebale da ti koriste a ne da im robuješ. Zaista nije poenta priče. Mislim, super, svaka čast je onaj koji objavljuje svaki dan i ko objavljuje 3 storija dnevno sa razmakom od 6 sati ili već kako treba i ne treba ali, mislim, ja ne živim za Instagram. Većnina ljudi ne živi na Instagramu. Ja kad dođem u situaciju, lično, sad pričam ovo iz sopstvenog iskustva, da vidim neku stvar, vidim nešto lepo, vidim decu da su se zaigrala i kad pomilsim “A, ovo bi bila super fotka za Instagram” znam da sam gotova. Znam da sam preterala sa fokusom na društvenim mrežama. Znaš kad ti već u glavi bude, mislim, gledaš sve kroz taj filter Instagram. Pogotovo Instagrama. Pogotobvo kad shvatiš, ne znam da li si ti radila nekada analizu tvog sajta ali ja sad posle toliko godina ga radim i Instagram mi je bukvalno na 8. mestu što se tiče da mi dolazi saobraćaj na sajt. Mislim, ono, poslednja rupa na svirali bukvalno. Tako da, treba malo obratiti pažnju i videti šta su prioriteti. To je ono što si ti rekla za newsletter. To je super i to je ekstra i to je svaka čast i mislim da je to… Npr. koliko imaš, kakav ti je odziv? Da li ti se javljaju ljudi kojima šalješ newsletter? Da li odgovaraju na e-mailove? Da li ih nešto pitaš, u stvari? Ajde prvo to.
Katarina: Pa, u principu, na kraju svakog newslettera ja uvek pozovem da mi pišu šta god imaju problem i tako to. I, u početku, nema odgovora. Niko ništa ne piše. Ja sam počela sa newsletterom… znači 2018. je blog, 2019. početak, tako neki mart – april MailChimp otvorila i kao malo bila slala mailove pa nisam i tako, znači nisam bila dosledna. I u nekom trenutku presečem, kao sad ću da šaljem jednom nedeljno i ja sam krenula, to je sad već prošle godine, da budem konstantna, znači dosledna, da to bude i ako me nema ja pišem “Ljudi, nisam tu, sledeći mesec, znači, nećete dobijati mailove od mene”. Nekako javim se “da znate” ali prvo nije bilo odgovora u opšte i onda vremenom dobijem odgovor “E, kako ovo da uradim?” ili “Da li držim neke usluge, da li imam?”. Pa ne znam, ili ja pošaljem neku anketu pa onako, bude odziv da vidim šta ljudi više vole, o čemu više vole da čitaju, šta ih najviše muči. Ali vremenom, sada, kažem u zadnje vreme imam i odgovor. Ono, prvi odgovor kad sam dobila, kao “Jao, ljudi, neko mi je odgovorio na newsletter, kako sam srećna, ljudi!” a sad i kad vidim, kao, dobro je, ima odziva, znači neko to čita.
Nikolina: Pa to. Ai mislim u analitici vidiš i u MailChimp kad uđeš vidiš koliko ljudi otvara. Mislim, ne znam koliki je broj u pitanju, kolika lista ali sve jedno, nije ni važno. U suštini je ono, pogotovo ako nudiš nešto besplatno, ljudi se vrlo često prijave, preuzmu to i nikad ih više, znaš ono. Mada bi to, šta ja znam, ja sam prestala nekako i da delim te besplatne stvari baš zbog toga što se ljudi prijave i onda ostanu na newsletteru, odnosno, na listi a u suštini im nije korisno. Tako da mi je više fer da taj neko ko želi da preuzme, mislim samo želi da preuzme nešto free i posle se odjaviš i ćao. Zato što, u suštini, svi ljudi koji ostanu na listi a ne interesuje ih tematika, oni tebi srozavaju rezultat. Znači oni ti ne otvaraju mailove, open rate ti je manji, ništa se ne dešava sa njima i oni su pasivni pratioci. Tako da, u okviru kursa, odnosno, programa koji sam išla kod Amy Porefield za digitalne kurseve, ona ima princip jedan da, recimo, promotivni period pre izlaska nekog programa radi FaceBook reklame. I meni je to super stvar zato što tu dođeš do nekog novog kruga ljudi ali sa druge strane dođe ti neka publika koja prvi put čuje za tebe, koja se prijavi tu za taj neki webinar ili neki tribune ili šta već i posle nikad više se ne javi, ne otvori taj mail. Zato što, prosto, znaš ono samo si im jednom uletela, jednom su te videli tamo negde na FaceBooku ili na Instagramu ili gde god. Tako da, koliko god da imaš ljudi, oni su velikim delom, odnosno, najvećim delom verovatno došli organski i to je stvarno najvažnija stvar. Ja se sećam kad je Sneška, Snežana Marković, ne znam da li nju pratiš, ona sad ima, ne sada već ima neko vreme, godinama tačnije fenomenalan newsletter ali njoj je trebalo dugo vremena da skonta da je to pravi alat za nju. Ali opet, sa druge strane znam da joj nikad nije žao što nije plaćala FaceBook reklame da bi došla do novih ljudi, odnosno, do novih e-mailova, odnosno leadova. Tako da, koliko god da ih imaš i koliko god da ti se jave to je sve uspeh. I volela bih u stvari da nam kažeš šta je to, kako ljudi mogu da sarađuju sa tobom? Da li ti radiš konsultacije ili imaš neki program? Šta ti je u planu dalje?
Katarina: Da. Trenutno držim samo konsultacije. Možete mi odgovoriti porukom na sajtu, poslati poruku ili preko DM-a na Instagramu, da se dogovorimo a dalje, dalje, dalje, uvek ima nešto dalje. U principu, počeli su da me pitaju “pa imaš li ti neki kurs, nešto?”. “I jaoo, reko’, ljudi, hoćete sad i to?”. Nema stajanja, očigledno. I počela sam da se snimam, počela sam to da pravim taj materijal, e sad, nemoj me pitati za rok. Ja se nadam da će to biti do kraja ove godine, ali videćemo.
Nikolina: Dobro. Ali imaš ideju, imaš koncept, zato što si u kontaktu sa ljudima, mislim, oni koji traže oni već znaju odprilike šta im treba. I to je u stvari super stvar. Jedna od predhodnih epizoda je bila sa Jovanom Miljanović i ona je baš napomenula tu priču. Ti moraš da daješ od srca nešto besplatno. Znači, ne samo da tako daješ, misleći da ćeš za godinu dana da napraviš taj kurs. On, taj kurs i ta neka usluga i taj program, on dođe prirodno, sam po sebi posle. Ljudi krenu da te pitaju i ti prosto moraš, mislim, ne moraš ali da ne želiš da im pomogneš ne bi radila ni ovo besplatno. Tako da to mi je baš super stvar kad se tako sve to poveže. I to je definitivno najbolji put. Mislim, ne možeš sad doći i kao “Ej ja nudim kurs za ovo, zato što sam ne znam šta prošla tamo neki kurs na Udemy-ju”. Razumeš?
Katarina: Da, ali isto mislim, kao, ne znam, šta god ja mism, e, ljudima treba recimo kako da prave grafikone, npr. I recimo to je neko moje mišljenje ali iskustvo mi nije baš takvo. Moraš da se upoznaš sa ljudima šta te najčešće pitaju, šta se tu dešava, da bi znala “E, obično budu pivot tabele”, kao da je to svima isto nešto. Ili, neke osnovne stvari. Ja sad imam neku predstavu šta bi to moglo biti. Mislim, da se razumemo, ima puno kurseva i u Beogradu i svuda, koji se bave Excelom. I ja sam bila polaznik dok sam bila student, nekih kurseva. Znači, nije to ništa. To je 2 dana po 16 sati, uglavnom tako neka priča i to je isto ok. Znači, nisam ja jedina koja se time bavim. Prosto, svesna sam toga. Ima ljudi, ne znam, ali svako ima neki svoj da kažem način rada koji njemu odgovara. E sad, neko voli da što više stvari čuje za kratko vreme, neko voli par stvari a da zna, da mu je jasno, što je moj neki princip, da znaš 5 stvari ali 5 stvari znam da uradim. Znači, ja posle toga znam da uradim. To je suština. Jer, ok, ne možeš sve znati i da sve bude savršeno ali poznato ti je. Ili, ako ti je poznato pa ti ćeš još istražiti posle dalje na Internetu. Znači, čuo si od mene, od nekog drugog, to je isto opet put ka nekom dalje uspehu u tvom radu, po mom mišljenju.
Nikolina: Jeste, potpuno se slažem sa tobom. A nas dve smo se dogovorile, odnosno, ljudi su sad već navikli da imamo jedan poklon u okviru svake epizode. U ovom slučaju će to biti beslatne konsultacije sa tobom na temu Excela. Ali, pre nego što osvije moraju da odgovore na jedno pitanje. Jel možeš da im kažeš koje je to pitanje?
Katarina: Koje su to stvari koje su neophodne da bi svaka funkcija radila u opšte?
Nikolina: Imamo dve, jel tako? Možemo tako da kažemo? Znači, koje su dve osnovne stvari neophodne da bi svaka funkcija radila? Mislim, ja nemam pojma, mislim, kad si mi rekla, bilo mi je “Aha, dobro da, jeste to je vrlo logično i vrlo jednostavno i ne može da bude ništa drugo osim toga, ali dobro”. Zato što ja stvarno ne pamtim kad sam koristila Excel. Lažem! Koristim ga za pregled u okviru Akademije, koristim ga za pregled rada. Znači imam u svakom tabu, odnosno, sheetu imam po jednog polaznika, bukvalno je tako i onda imam tačno neki template koji sam prošle godine, kao ne koristim u opšte, u stvari koristim i baš mi pomaže. Imam template gde bukvalno o svakom modulu pišem komentare za svakog i onda na kraju kad imamo konsultacije ili kad imamo evalvuaciju rada ili ne znam, nebitno, šta god, imam sve na jednom mestu, svakog polaznika, bukvalno za svih tih 4-5 meseci rada. Tako da je to onako baš super stvar. Mada ja uvek imam, ono, papir, olovka i sve to radi posao i bez toga ne može ali super su i ove stvari. Koja je razlika npr. između Google Sheeta i Excela? Oni su slični ali dal postoji neka osnovna razlika?
Katarina: Pa i jedno i drugo su spreadsheet programi. A kad kažem spreadsheet znači podeljene u kolone i redove i to su ćelije, tako da to je ista logika. Ali Google Sheet je online, znači možeš da ga otvoriš bilo gde i da ga podeliš. Mislim, možeš sad, u suštini i generalno da podeliš i Excel fajl ali ovaj Googleov, Google Sheet je Googleov proizvod a ovo Microsoftov, tako da je isto spreadsheet. Ima ja mislim, to sam jednom ili dva puta imala susret Libris, da li iko koristi Mac, pošto ja nisam korisnik. To je isto spreadsheet program, vrlo je sličan, drugačija je organizacija ali kad znaš i Excel možeš da koristiš i Google Sheet i Libris, to su samo nijanse u pitanju.
Nikolina: Da, jeste, to je super stvar. I ovako postoje za Mac su svakako sve posebni programi, tako da. Zaboravila sam da kažem da ljudi koji žele da imaju konsultacije sa tobom na temu Excela treba da odgovore na pitanje na stranici https://www.nikolinaandric.com/338. Znači 338. epizoda. To sam zaboravila napomenem. Dobro. I još sam samo jednu stvar htela da te pitam, npr. kada si gledala na UpWorku i ovako kada vidiš, kada te ljudi kontaktiraju, da li možeš da izdvojiš par nekih interesantnih poslova koje bi ljudi mogli da rade online kao virtuelni asistenti a da se koristi Excel?
Katarina: Pa prvo oni osnovni poslovi, kao što je neko prekucavanje nekih adresa ili bilo nekih proizvoda, to neko ono najjednostavnije, gde u suštini ima uvek najviše ljudi koji se prijavljuju za takve oglase. Onda recimo kreiranje nekih templete-a, pod templetom može biti neki formular za rad ili faktura, kako želi da izgleda. Onda, kreiranje dashboarda, to već podrazumeva znanje pivot tabele i grafikona. Recimo, marketinške agencije. Ma ne moraju biti marketinške agencije, mogu bilo koji čovek koji ima neki blog pa želi da prati onaj trafic pa da to grafički predstavi. Npr. i to sam isto viđala. Onda, recimo, ako neko koristi neke složene sisteme, pa izvlači podatke i onda prebaci u Excel i to izgleda haotično pa onda to treba da se nekako sredi da je to za upotrebu. I to je isto neka vrsta poslova.
Nikolina: Super. Baš mi je drago da sam te to pitala jer ono, znaš, kao podrazumeva se da, šta kao Excel, ideš nešto da izračunaš ili… Mislim da dosta ljudi i ne zna za to prikazivanje grafičko. Znaš, kao ok, imaš tabelu ali ja imam utisak da mnogi ne znaju da ti možeš lepo sve da predstaviš. Ja sam baš radila za jednog klijenta, radio je neko istraživanje, nebitno, iz Australije i on mi je podatke slao u Excelu, odnosno, ne, on mi je podatke slao u, ne znam, u Wordu ili ne znam tako nešto. Ja sam morala sve da ih prebacim u Excel, da napravim tabele i odatle dobijem grafikon koji sam posle opet prebacivala u Word kao izveštaj neki, ne znam šta je bilo, analiza nekih proizvoda na tržištu kozmetike ili ne zna, zaboravila sam već tačno šta, o čemu se radilo. Ali to mi je baš bilo otkriće, kao “Wow, kako je to sve lepo povezano i kako može”… Koliko u stvari Excel može da ti pomogne u radu. Mislim da postoji malo ta blokada, znaš kao, svi mi koji smo manje ok ili manje nam je interesantno da radimo sa brojkama, sa analizana, sa tim nekim stvarima, mislim da ipak treba u glavi samo skontamo svojoj da Excel stvarno može i da bude interesantan i grafički to sve lepo da se prikaže. Ne mora samo da se radi to sa funkcijama, znaš kao sve moraš nešto da sortiraš, nego onako može baš vrlo korisno da bude. To sam ja shvatila i kada sam počela da radim prošle godine za Akademiju za praćenje rada. Baš onako jedna stvar koja mi je uštedela mnogo vremena. Kao, sve na jednom mestu, lepo onako prikazano. Dobro. Jel sam te pitala nešto odnosno, jel sam izostavila nešto što si htela da podeliš sa nama još?
Katarina: Pa, mislim da nisi. Mislim da smo dosta toga ispričale. Iskreno, kada si me pozvala i rekla da treba sat vremena da pričamo, reko “Bože, ja mislim da nije bilo za 15 minuta ili 20, da ispričamo sve i ajde zdravo”. Međutim, Boga mi, još se odužilo to.
Nikolina: Pa da, uvek to bude interesantno. Za mene je besplatan sadržaj koji ja kreiram, Podkast. To je nešto što ja stvarno radim iz ljubavi prema ljudima koji prate i ljubavi prema audio formatu i učenju u opšte. Jer ja svaki put iz svakog razgovora sa svakim gostom kojeg intervjuišem naučim nešto novo. I lepota cele ove priče što ja uvek biram svoje goste. Znači, može da bude neko ko nema uopšte profile, može da bude neko ko ima 100.000 pratilaca, potpuno je nebitno. Ne biram na osnovu toga nego na osnovu toga da li taj neko može da ponudi nešto korisno i za mene i za slušaoce podkasta. Tako da meni je baš drago što si ti pristala i ako si na početku mislila da nećeš imati šta da pričaš. Ja sam to videla kad smo se dogovarale, pre neki dan, kad smo se čule ali nisam nikad pogrešila u odabiru. Tako da, mnogi su došli prvi put kod mene kada su, to sad kao za tebe ono motivacija, kada su se tek pojavili na mrežama i imali do 100 ljudi koji su ih pratili, ja sam prepoznala znaš kad je neko drugačiji, autentičan i radi nešto na svoj originalan način. Može da bude ista priča koja se priča već 100 godina i radi 1000 ljudi ali kad ti to radiš na neki drugačiji, svoj način to mora da bude primećeno. Tako da sam sigurna da će i sa tobom biti tako.
Katarina: E pa, hvala ti još jednom što si me zvala. Stvarno, baš sam se iznenadila prijatno, pošto te pratim i tvoj rad i sve, ali kao, isto zapratila sam te zato što sam želela, eto interesovao me je online rad itd. i ta svoja priča. I dopalo mi se sve i tvoj nastup koji je vrlo fin, nimalo agresivan, nego sasvim prijatan pošto, generalno, ima ljudi koji po mom mišljenju, ima neka agresija, sve stiže, sve fenomenalno, itd. A ti onako, ok, neki lep tempo i života i rada, nekako ono što i meni odgovara i onda vidim poruku i kao “Joj, Bože!”, stvarno si me pozvala! “Nikolina me je pozvala, zamisli!”
Nikolina: Pa da. Verujem. Mislim, znam kakav je to osećaj. Mislim, ja sam bila isto sa druge strane. Definitivno da. Ali znaš šta, da nisi sad na društvenim mrežama, da nisi tu, da nisi bila prisutna, da nisi komentarisala, ne znam, o nekoj objavi, ono za kurs, sećam se da si bila, znači prisutna si i samim tim skrećeš pažnju na sebe. Jer prosto, ne mogu ljudi u ovom vremenu kada je ono, gungula na sve strane, ne mogu da te primete ako se ne pojavljuješ. To ne znači da treba da deliš ceo dan, rijaliti da praviš od svoje kuće, što znam da ne želiš i ostalo, ali prosto, moramo biti tu da jednostavno podsetimo ljude na sebe i da postoji ta jedna lepa stvar i lepo neko učenje i neko iskustvo koje mogu da osete i da iskuse sa nama. Tako da, hvala ti još jednom na ovom iskustvu, odnosno, na intervjuu i na priči i ja sam sigurna da će osoba, koja dobije konsultacije dobiti mnogo više nego što očekuje.
Katarina: Hvala tebi još jednom.
Nikolina: Važi. Čujemo se. Ćao.
Katarina: Zdravo.