#337: Online poslovi budućnosti

Da biste osvojili Jovanin Biznis dnevnik, treba da odgovorite na sledeće pitanje: Koje je tvoje zašto za započinjanje biznisa? Odgovore pišite u komentarima na dnu ove stranice.

Dobro došli u još jednu epizodu podkasta “Vreme je za vas”. Moja današnja gošća je Jovana Miljanović. 

Nikolina: Jovana dobro došla. 

Jovana: Hvala ti na pozivu, drugi put, jel tako? Prvi put je bio “Nije net samo za chat”. 

Nikolina: Jeste. Skoro sam tražila neka dokumenta i nađem na Google Drive ceo koncept kako sve to izgleda. Jako je bilo simpatično i verovatno je, od tada, u meni još više nekako narasla ta želja da radim u ovoj formi, u audio formi. Uvek se setim toga, pogotovo kada si bila sada i kod Ivana na podkastu, pa si rekla, u fazonu i kod njega si bila prva gošća i ono “Ma daj, možeš ti to, samo da snimimo i krećemo!”. Tako da ti si jedna osoba koja vrlo motiviše druge ljude da naprave korak napred, da urade nešto što im je negde u glavi, planiraju, ali kao treba im samo taj jedan klik ili ono, kao neko da ih gurne da krenu u sve to. Hvala ti još jednom što si pristala da budeš moja gošća i ovaj put. Pričaćemo o raznim nekim stvarima, o budućnosti i o sadašnjosti. Našu onu prvu epizodu, koja je bila posvećena organizaciji vremena ću da linkujem na ovoj stranici tako da će ljudi moći da se podsete. Ima to sad već 3-4 godine kada je snimano. A hoćemo da krenemo od poslova? Šta možemo da očekujemo u budućnosti?

Poslovi budućnosti

Jovana: Pa jako volim da istražujem budućnost i volim da provodim dosta vremena u budućnosti. U glavi, jako mi je interesantno da gledam gde ide svet, gde ide tržište, u kom smislu se menja sve, ne samo zbog tehnologija već zbog novih navika ljudi koji su sada takođe promenjene zbog cele situacije sa pandemijom i svega što se događalo i menjalo. I ono što definitivno ostaje isto i što će samo rasti, što možemo da vidimo, jeste naravno ceo sektor IT-a, posebno sektor koji je vezan za gaming industriju, to će samo rasti u budućnosti. Ali ono što je isto interesantno, što volim da kažem jer smo mi u Srbiji zaista zemlja koja ima to bogatstvo, a to je agrokultura. Mislim da je to isto posao budućnosti, ko god uđe tu i bude radio neke inovacije, moći će da zaista, ne samo zaradi već uživa u svom poslu i učini veliku razliku, jer je taj sektor zaista nešto što moramo da preuzmemo odgovornost za to i da vodimo više računa o tome šta jedemo. I ljudi koji tu rade moraju da vode više računa o tome na koji način se rade stvari. I mislim da je to jako interesantno, posebno za žene i takođe farma industrija, lekovi, sve što je vezano za suplementaciju, jer ljudi su globalno sve gojazniji i nezdraviji. I mislim da tu onda pored tih zanimanja, ovo što mi sada radimo i već radimo 10 godina i više i ti i ja, jeste nešto što je ne samo budućnost već uveliko sadašnjost. A to je ceo taj posao vezan za podršku ljudima koji rade na webu, koji prodaju na webu. Bilo da si virtuelni asistent ili da se baviš oblastima kao što su marketing i prodaja, mislim da za tebe nema zime. Prodaja je oduvek bila veština koja, kao i trgovina, to su veštine koje su oduvek prisutne i mislim da će zauvek biti tu. Ali ono što je jako interesantno bilo prošle godine, jer ja imam veliku bazu žena koje su prošle radionicu uživo, koja se zvala od 2016. Od hobija do posla i koje su prošle i prolaze online program Biznis po tvojoj meri koji je aktuelan od juna 2019. godine i najveći rast u prošloj godini su zabeležile žene iz mog programa koje se bave mentalnim zdravljem, znači psiholozi, couchevi ali isto tako, naravno, ljudi koji su u fitnesu. I kad kažem fitnes, ne mislim samo na smršaj, zategni se, podigni zadnjicu, mislim na žene koje imaju jako interesantne specifične niše, kao što je moja klijentkinja Fokus fizio. Ona pomaže ženama da se reše dijastaze, ti znaš pošto si majka šta je dijastaza, dosta žena ne zna koje nisu, ali istražite zato što je jako važno da znate da je to nešto što je rešivo. Tako da, tako neke specifične niše iz oblasti zdravlja i fitnesa su jako dobro prolazile, isto i kao nutricionisti, zato što je puno žena i muškaraca imalo problem sa emocionalnim prejedanjem, usled stresa koji je bio izazvan svime što se dešava i tom nekom nesigurnošću, nestalnošću. I sa svim tim situacijama koje se tako u nedogled odlažu i za koje ne znamo kada će se završiti. To većini ljudi, ljudske glave, izaziva veliki stres. Izaziva u svačijoj, samo je neko istreniran da upravlja tim stresom a neko nije. Tako da kažem, na drugom mestu su definitivno, znači prvo su mentalno zdravlje, znači psiholozi i couchevi, na drugom mestu fizičko zdravlje, pod to kažem, prošle godine, je farmacija, suplementacija, apoteke, ima puno žena koje su u tom svetu. Znači suplementi ili drže apoteke, ili se bave time. I nutricioniskinje, fitnes couching i tako slično. Ali ono što je jako isto interesantno prošle godine bilo da je sve više ljudi tražilo pomoć i podršku astrologa, reiki, theta healing-a, hipnoze, peat-a, joge i svega što je na neki način njima davalo umirenje. Znači, neko je tražio pomoć u hrani, neko u alkoholu, neko je išao kod psihologa, neko kod astrologa. I nijedno ni drugo nije za osudu, svi nalazimo svoje načine da damo sebi, prosto, smirenje, na neki način. I svi ovi ljudi su moji klijenti tako da je meni interesantno bilo, eto da pratim, gde je bilo najviše prometa u poslednjih godinu dana od marta kada smo počeli sa koronom u Srbiji, u smislu sa zatvaranjem do danas. I mogu da ti kažem da ove stvari i dalje nastavljaju da rastu. I ljudi često misle da je to kao sad loše, zato što je  kao tržište prezasićeno, ali ja to uopšte ne vidim tako. Ja ne verujem u konkurenciju, kao što sama i ti znaš, i ti ne veruješ jer obučavaš žene da rade posao virtuelnog asistenta, koji si i sama radila. Da veruješ u konkurenciju, ne bi sigurno to radila. Zašto je to važno da shvatimo? Pa zato što ima mesta za svakoga. Ovo je fenomenalna vest! Jer ima potražnje. I biće sve više. I kažu baš na LinkedIn-u sam isto gledala i čitala, da je couching jedna od najvećih i najrastućih industrija na svetu. Najbrže rastuća industrija na svetu. Tako da posla ima online. Zaista ima. I ja znam da je jako teško nekome, ko je ceo život radio offline, kao što su moji roditelji, moja mama je napunila pre neki dan 60 godina, moj tata ima skoro 70 godina, on je doduše u penziji, on je preduzetnik čitavog života ali moja mama radi u školi i za nju je zaista bi bilo teško i bilo joj je onako izazovno da se navikne na sve ove stvari, koje su tebi i meni kao dobar dan. U smislu Zooma i svih tih alata. Naravno žena zna i koristi mail i Google Drive ali nije, da kažeš, konforna sa svim tim. Te snimanje, te mikrofon, te uzmi ovo, te uradi ono. I tu su te stvari koje su više mentalna blokada nego ništa drugo. Jer ja stvarno verujem u to da je svaka žena, koja je bila sposobna da rodi dete, da ga odgaji, da, znaš kao, ne možeš da savladaš Zoom. Ma nemoj me zezati! Posle sam videla onaj post, na FaceBooku, gde Branka Ćopić koja se bavi human dizajnom, ona ima 70 godina skoro i ona je skoro otvorila svoju prvu preduzetničku agenciju, pre nekoliko godina. I jako mi je interesantno kada je ona napisala “Eto vidiš, mogu da pravim torte 90tih bez sastojaka za svu decu iz zgrade kada je nekome rođendan a ne mogu da savladam ovu tehnologiju”. To je to. Mislim, šalila se, ali to je poenta priče. Nije do toga, nije to ništa teško, samo treba da nađeš nekom ko će da ti objasni jezikom koji ti razumeš. Mnogo si ti teže stvari prevalila preko leđa nego što je jedan Zoom. 

Nikolina: Tako je, da. Potpuno se slažem. Sad te slušam, nastavićemo sa pričom. Prećićemo na poslovne modele, to mi je onako vrlo interesantno i za početnike, koji još uvek ne znaju u kom pravcu da  krenu ali i za ljude koji su već neko vreme prisutni, pa kao šta je to, kako bi mogli da se organizuju? Ali, spomenula si smirenje, da nam je bilo svima važno tokom prošle godine a ja imam utisak i mislim da sam u pravu, da si ti mnogo radila ne samo na sebi nego i na svom glasu i na komunikaciji. Ja se sećam, na početku, kako je to bilo. Ti si uvek brzo govorila, uvek jasno i koncizno, ali sad si mi onako baš odmereno i polako. Ne znam šta se desilo, verovatno si trenirala sve to. 

Trening glasa

Jovana: Jesam. Ja kad sam krenula u ceo ovaj posao, ja sam imala 21 godinu i prosto sam takva. I temperamentna sam i brza sam i sečem kao nožem kroz puter rečima i to ljudi ili to obožavaju, ili mrze. I to je to. Nikad nisam bila vanila. Što se tiče glasa, radila sam na njemu iz dva razloga. Prvo zato što, kada sam držala radionicu uživo, nisam bila trenirana da koristim glas i isto kada sam držala seminare uživo nisam imala trening i dešavalo se da mi glas pukne. I onda kad se to spoji sa sezonom alergija, pa dešavalo se po 2-3 nedelje čak da ja ne mogu lepo da govorim. I kada sam shvatila da ne mogu sama da rešim taj problem, obratila sam se ženi koja je prošla moj online program, koja se bavi muzikom ceo život, ona se zove Ivana Branković i kreirala je program za žene koje žele da nauče da koriste svoj glas i da se osećaju komforno sa svojim glasom. Jer većina nas kaže na početku, kad krene ovaj online posao da mrzi svoj glas. Nemoguće! Ne možeš da mrziš svoj glas. Mrziš to što nije tvoj glas. Mrziš to što te je neko istrenirao u školi ili kod kuće, da ga menjaš da bi se uklopila, da bi se smanjila, da bi se nekom svidela. Kako možeš da mrziš glas koji ne poznaješ? Ja nisam ni znala koji je moj glas dok nisam krenula da radim sa Ivanom. Ne zato što je Ivana neki tamo tumač glasova nego zato što Ivana je školovana da tebi postavi tvoj glas na njegovo mesto. Ja i dalje imam na čemu još da radim. Ali dosta sam i napredovala i to vidim po tome što mi se glas uopšte ne umara više. Ranije pričam sat-dva i čoveče, ostadoh ja bez glasa zato što nisam umela da dišem na stomak. Ili da napravim pauzu, šta god. Da popijem dovoljno vode dok pričam. To su  sve neke male cake ali to isto pokazuje koliko mi uvek imamo vremena, mislim treba da napravimo vremena i energije za progres, jer svi mi imamo stvari na kojima treba da radimo. Neće taj glas da meni odnese mušterije, ali ne radi se o tome. Radi se o tome kako se ja osećam dok ga koristim. I radi se o tome koliko će neko bolje da čuje poruku ako je moj glas treniran da je pošalje na način na koji će njemu biti prijatnije. Jer isto tako po sebi gledam, ja ne mogu da slušam nekoga ko mi ne prija na YouTubeu sve i da je najpametniji na svetu. A nisam najpametnija na svetu. Hoću da ti kažem, znaš šta nam drugo ostaje ako smo prosto mali kreatori, content kreatori, moramo da radimo na svemu onome što možemo da prosto unapredimo. Ne zato što nevaljamo kakvi jesmo nego zato što ne znamo kakvi jesmo. Jer smo se menjali da bi se uklopili. Tako da ko god misli da mrzi svoj glas neka mu prvo da šansu da ga upozna, da promeni mišljenje.

Nikolina:  Mislim da će ova epizoda biti poslastica za Ivanu. Zato što sam ja isto bila kod nje na tom treningu i priznajem, nisam ga završila do kraja zato što je, naravno, bila gomila nekih drugih stvari ali se sećam koliko je ona bila uporna i koliko me je pratila u stopu. I ako joj nisam slala domaće zadatke ona je pratila moj podkast. Ona je  pratila objave na IGTV-u, pa kao, znaš, to to i to, ovo ne, ovo da, i meni je bilo ono “O Bože, više ne smem ništa ne objavim a da mi Ivana ne prokomentariše”. Tako da pozdrav za Ivanu još jednom. A da se vratimo na temu poslovnih modela. Šta je ono što ti sada koristiš, odnosno, koji biznis model je u opticaju? Odnosno, šta je to trenutno što radi posao za tebe i šta još ljudi mogu da izaberu?

Poslovni modeli u online biznisu

Jovana: Ja sam prošetala skoro sve poslovne modele, za ovih nekoliko godina, tako da ću vam dati onako savete iz srca. Ali ovo, imajte na umu, ovo su Jovanini saveti, ne univerzalna istina, tako da slušajte sebe, vi najbolje znate šta je za vaš posao ono što je aktuelno i nemojte nikada da se plašite da promenite mišljenje ili biznis model. Uvek budite autentični sebi i svojim potrebama. Dakle, prvo što je važno kada biramo biznis model je da imamo na umu da li smo eksperti ili smo na početku. Drugo što je važno kada biramo biznis model jeste da imamo na umu da li imamo veliku izgrađenu zajednicu ili imamo petoro ljudi koji nas prate. Evo i zašto? Ako biramo da radimo neke od poslovnih modela koji uživo, znači nađemo se u nekoj prostoriji i radimo, bilo da je to, recimo, radionica gde preporučujem da bude maksimalno 8 ljudi, ili seminar gde može da bude 200-300 ljudi, ili je mastermind koji opet preporučujem da bude maksimum 8 ljudi. To su stvari gde premijum cena radi posao i tu dolaze ljudi koji su tvoji najveći fanovi u smislu najviše žele da rade sa tobom individualno. Ali ako ne radiš individualno, oni žele da dođu na radionicu jer žele da budu deo tvoje energije, žele da provedete vreme zajedno, da vam bude lepo i naravno da nešto nauče. Jer ne plaćaju te da  izblejite na kafi. Tako da, što se tiče poslovnih tih modela uživo ja sam najviše volela radionice i zato sam ih i držala uživo, Beograd, Novi Sad, Sarajevo, znači nema gde nisam. Seminare sam volela isto da radim ali njih samo 2 puta godišnje, zato što seminari gde dođe 200-300 ljudi, ja imam osećaj da ne mogu da uspostavim kontakt takav kakav ja volim, prisniji, sa mojim ljudima i ne mogu da ih upoznam na najbolji način kako bi mogla da im služim najefikasnije. mastermindovi su jako interesantni ali ja predlažem da ih radiš za ljude koji su već prošli tvoj program, ako si imala neki program ili radionicu, koju su svi to prošli kako biste bili, prosto, na istoj talasnoj dužini u smislu da baratate istim rečima, da znate na šta mislite kada nešto kažete, kako biste mogli da najbolje iskoristite to vreme. Što se tiče online poslovnih modela, ljudi misle da treba da, dok nemaju zajednicu i dok su na početku odmah naprave nasnimljeni online kurs ili e-book ali to je jako loša ideja. Zašto? Zato što ako nisi valibirala ideju, a pričaćemo kako to radiš, ako nemaš ciljnu grupu kojoj se obraćaš, ako nemaš izgrađen lični brend, ti praviš online kurs napamet. I dolaziš u rizik da se iscimaš i šta ćemo onda, ko će to da kupi? Ništa! Cvrčci! Isto važi i za e-book. Ti pišeš nešto jer ti misliš da bi nekom to tako trebalo. Pa nemoj da misliš kad imaš ljude koje možeš da pitaš. Moj savet za svakog ko kreće online a nije ekspert u tome čime se bavi jeste da krene da kreira svakodnevno sadržaj, kroz IGTV, postove, carusel i storije na mreži svog izbora, ajde da kažemo da je to Instagram i da na kraju svake objave ima poziv na akciju “Javi mi se da zakažeš besplatnu konsultaciju od 20 minuta gde ću ti pomoći da XYZ”, šta već radiš. Zašto besplatna konsultacija i zašto davati svoje vreme besplatno? Zato što je to najveća vrednost za tebe i za osobu preko puta. Ako dolaziš na te razgovore na Zoom-u besplatne, gde upoznaješ svoju ciljnu grupu, imaćeš tu priliku da ti osoba s druge strane direktno kaže šta želi i šta je žulja i koji je stvarno problem, a ne tvoj imaginarni problem koji ti rešavaš kroz neki tamo imaginarni e-book ili kurs. Već osoba da ti kaže svojim rečima. I u tom trenutku ti možeš da vidiš da li je ta osoba klijent za tebe. Ali ti ne ideš na taj poziv da bi prodala, da se mi razumemo, ti ideš da bi saslušala osobu. Aktivno slušanje je tu broj 1, pa da čuješ šta je stvarno problem njenim rečima. I da vidiš da li možeš da je usmeriš. Ako nema novac, ne želi, nije prioritet da uplati tvoj grupni couching program ili 1 na 1 couching, zavisi čime se baviš i kakva je priroda tvog posla, u tom slučaju možeš da usmeriš na svoj besplatan sadržaj i sve ono što nudiš, što prosto može da konzumira bilo ko. Znači, model koji je za mene fenomenalan za ljude koji tek počinju jeste taj da kreiraju sadržaj, da grade svoj lični brend, da definišu i preciziraju kome se oni obraćaju, koji jedan problem jednoj osobi na jedan način rešavaju i da urade 100 besplatnih konsultacija na Zoom-u kako bi zaista kreirali grupni program ili online program, kao što ja prodajem Biznis po tvojoj meri online program gde mogu da ponude, zaista, rešenje za probleme  koje su ljudi tražili. A ne da izmišljaju probleme. Jer kada nema prodaje? Kada rešavaš tvoje probleme? Ako rešavaš tuđe probleme, onda ćeš uvek imati klijente jer drugi ljudi žele da plate da im rešiš problem. Tako da, da ponovim još jednom. Ako želiš da radiš uživo, možeš da radiš i radionice i seminare i mastermindove i couchinge i šta god voliš da radiš u živo. Ako želiš da radiš online, nemoj da lansiraš online kurs i e-book dok nemaš izgrađenu zajednicu, dok ti ljudi nisu rekli šta žele. Da ne pričam uopšte o tome, da ti ne pada na pamet da lansiraš membership dok nemaš zajednicu. Jer kako planiraš da imaš toliki obim posla? Membership je stvar u kojoj svaki mesec neko otpadne, neko novi dođe. Posebno u zemljama kao što je Srbija gde nemaš momenat da se skida s kartice kao u Americi. Tako da, nemoj da se hvataš u napred za nešto što si čula da je nekom drugom cool. To nema veze sa tobom. Bitno je gde si ti danas? Da li si početnik? Da li si ekspert? Ako si početnik probaj cele godine treba samo da se baviš “koja je moja ciljna grupa, kome rešavam koji problem, kako gradim fenomenalan evergreen sadržaj?”. Šta je evergreen sadržaj? Sadržaj koji će tu biti aktuelan i za 5 godina. Imaš tri opcije ili ćeš na blog ili ćeš na podkast ili ćeš na YouTube. Nekad možeš i 2 stvari ili muve jednim udarcem. Kao što neki ljudi snimaju podkast pa ga zveknu na YouTube. Sa druge strane ja preporučujem svima koji rade na stranom tržištu i za strano tržište da rade podkast. Na mom engleskom sajtu http://www.jovana.me podkast je na engleskom i tu će sve biti na engleskom, dok npr. na srpskom je moj glavni generator, da kažeš trafika, je moj sajt i moj blog koji postoji od 2011. godine i tu su preko 100 tekstova koji su onako long form tekstovi koji su SEO optimizovani koji stalno dovode klijente nove i nove u moj produktivni levak koji se posle prijave na newsletter ili na neki pop-up koji je trenutno aktuelan. Kao što je sad 5 dana do jasnog plana ili Kako da zaradiš prvih 500€ u tvom biznisu. Uvek smišljam neke nove stvari gde ljudima zaista dajem vrednost. I to je ono što ljudi često ne razumeju. Nećeš ti smarati nekoga da kupi. Ja ne želim nikada u životu da nekoga ubeđujem da nešto kupi. Ja želim ljude koji su spremni i koji žele da nešto plate a žele rezultat koji je moje obećanje kada to kupiš i primeniš. Znači ne samo kupiš. I primeniš! I zato su ti važni ljudi koji su sposobni da donesu odluke, ljudi koji su već ulagali u sebe, ljudi koji imaju taj self imidž da su oni vredni investicije. Ja verujem za sebe da sam ja svoja naisplativija investicija, da sve što ulažem  u sebe mi se vrati desetostruko. Zato ja kad uplatim neki program, ja ne očekujem od te osobe da me vodi za ruku. Ja očekujem da mi da meso da ja sama kopam i da napravim svoj put. A ona mi je bukvalno dala mapu puta. I rekla mi “Ovde je rupa, levo.” E zato je važno da ne smaraš ljude da kupe. Ni na 1 na 1 kad radiš 20 minuta besplatnih konsultacija, ni preko maila. Ako se neko javi, pita nešto, odgovoriš. Nikad ne nutkaš. Ako pita hoće da kupi pa ti pošalješ račun, pa se ne javlja, ostaviš ga na miru. Nemoj nikada da nekoga guraš u prodaju. Napravićeš najveću štetu. Jer osoba nije spremna da to primeni, nećeš imati dobar rezultat, ni ti ni ona. Tih koliko god eura nije vredno, nikad nije vredno. Bolje da osoba ne kupi nikad pa da te preporuči nekome jer se osetila bezbedno u komunikaciji nego da kupi pa da ne uradi ništa. Tako da, kad birate poslovni model uvek se setite gde ste sada, iskreno sa sobom, da li sam amater ili sam ekspert, da li imam zajednicu, da li imam lični brend. I onda u skladu s tim biraš da li ćeš uživo ili online i da li ćeš grupni program ili individualni couching paketi ili membership ili šta već.

Nikolina: Da, sad kad si spomenula da se ne gura prodaja, odnosno da se ne nudi u mailovima, moram da priznam da su meni najdraže prodaje odnosno najdraži mailovi koje dobijem tipa ja sam se raspisala, napisala sam čuda nešto, o roditeljstvu, nemam pojma i newsletter poslala i stiže mi odgovor, kao “Nikolina, šta si ti ono rekla za onaj tvoj kurs, gde to, šta, kad, koliko, ovo, ono”? Ja kao, znači, to je ono kad ljudi se povezuju sa tobom odnosno važno im je da budeš sa njima u kontaktu i da se povežete na različitim nivoima. Još si spomenula i blog pa sam htela u tom momentu, ali ne volim da te prekidam, ali sad ću se vratiti. Ti i pre nego što si znala, sad dal si znala a možda i nisi, nije ni važno u ovom momentu, za biznisi model u smislu to prvo daješ, daješ, daješ pa tek onda nešto napraviš, gradiš zajendicu. Ti si, u stvari tako i počela. Pisala blog godinama, jel tako?

Jovana: Pa da. Vrlo sebično, zbog sebe. Jako volim da pišem i jako volim da delim stvari i ceo život tako, kad nešto naučim od osnovne škole, ja imam potrebu da kažem drugim ljudima koje to zanima i tako sam nekako i blog tom logikom, kad sam ga krenula pisati pisala sam o tome kako sam dobila stipendiju da studiram u inostrantvu, kako sam putovala besplatno. Sve ono što sam ja radila uvek sam pisala „kako da“. Znači, nije bilo sad ću da ti pričam o fantaziji-lendu nego je bilo u fazonu, slušaj druže, ako ti hoćeš ovo, ja bila, videla, evo ti sad. I to su ljudi zaista zgotivili zato što nigde nije bilo noišta na prodaju od 2011-2016. 2016. sam izbacila uživo radionicu Od hobija do posla. Skroz organski samo zato što je pretraga ukazivala na to na blogu, da su najčitaniji tekstovi vezani za počinjanje biznisa od kuće, za freelancing i sve ostalo što je tad bilo kao špansko selo, niko skoro nije pisao o tome na srpskom. Ako je to bilo iz ljubavi, tvoj gušt, nećeš biti u problemu. Ja nisam bila nigde, nisam bila željna, kad će klijenti, kad će pare. Ja sam bila spremna da ako treba zauvek radim neke druge stvari marketing i prodaju i da šljakam taj blog jer mi je đir. Tako da ja uvek stvari radim na prvom mestu za sebe i onda ne mogu nikom da se žalim. Meni je uvek smešno kad neko kaže “A jaoj, moram još i ovo i ovo” a ja sam u fazonu “Pa nije te niko tukao po ušima da imaš svoj biznis. Sama si ga izabrala”. Mislim, nadam se. Ja sam sama izabrala i svoj biznis i svog supruga i svoje treninge i svoj blog i onda… Nemam nikada taj momenat kao mržnje ili kao mrzim, ili kao zašto, teško mi je. Ne! Ja uvek imam u glavi “Ti i ovo izabrala, zbog sebe, zbog onoga ko postaješ. Vredno je!”. Čak i ako mi se taj dan ne ide na trening, vredno je zato što znaš da osoba koja te čeka sa druge strane zaslužuje to. I to je to. Kod mene je to jednostavno. Razumem da smo svi drugačiji. 

Nikolina: Spomenula si da je 2016. održana, odnosno, da si održala prvu radionicu Od hobija do posla i ona je bila aktuelna 3 godine. Do 2019. Znači, za te 3 godine je prošlo koliko žena?

Radionica Od hobija do posla

Jovana: 1000 žena uživo. Držala sam je Beograd, Novi Sad, Skoplje, Sarajevo, Podgorica, Tivat, New York, to mi je bilo najdraže, zato što je bukvalno bio pun krug za grad, iz čega je sve počelo u mojoj glavi. Znači 2011. kad sam se preselila za Ameriku i onda sam je držala radionicu, kad je to bilo, pre 3 godine tamo, e to mi je bilo onako baš gušt. Iako sam bila razvaljena zbog vremenske zone i svega ali nekako taj osećaj, ne mogu da ti opišem rečima. Mislim, nije mi to najdraža radionica, bilo mi je mnogo lepših radionica u Beogradu uživo, nego za mene simbolično je to bila najdraža radionica a odlučila sam da prebacim, da to ukinem uživo i da napravim jedan online program koji će imati možda 20% sadržaja koji je bio na radionici i 80% novih stvari jer sam shvatila da ja sam mnogo, u međuvremenu, napredovala u poslovnom smislu, jako mnogo para, vremena, energije ulagala u sebe, u rad sa mojim mentorima i shvatila sam da više me ne fascinira, ne loži da radim sa ljudima koji imaju hobi i koji žele da ga pretvore u posao i da želim da radim sa ženama koje imaju biznis i koje žele onako baš onako, bez izvinjenja, da rokaju, da imaju puno, puno, puno keša, da rade ono što vole, da se ne satiru od posla, koje imaju uverenja kao ja, da su one njihova najsigurnija investicija, da ništa ne mora i sve može, da mogu da kreiraju po svojoj meri svoj život, da preuzimaju 100% odgovornost. Prosto sam krenula da ciljam neku drugu demografiju. I tu su sve bile žene koje su dolazile i uživo, prosto su htele da rade sa mnom i da rastu sa mnom i one su tada uzele taj program, u junu 2019. i dan danas ga imaju, svako novo izdanje. One su ga tad platile samo 97€. Tako da je to meni jako važno, jako mi je važno da cenim ljudi koji su mi pomogli da izgradim svoj biznis i svoj put i da nikad ne zaboravim na to odakle sam krenula i da uvek imaju pristup svemu što ja učim. Jer programi na koje ja idem i u koje sada ja investiram su za dosta ljudi nepristupačni. Ali znanje koje stičem i koje mogu da podelim, mnogo sam vrednija kao aset?. Moj mozak je mnogo njima vredniji sada. Mogu da dam mnogo brže, mnogo bolji savet, mogu da im postavim pravo pitanje u pravom trenutku. Npr. juče mi se javila jedna žena koja je jako uspešna i dosta stvari od mene, ona živi u Emiratima i dvoumi se između dva biznisa. U jednom je 100 godina i kida, radi u jednoj korporaciji i želi da započne svoj biznis na tu temu a drugi je njen passion, ono hobi. I taj drugi je slikanje beba, novorođenčadi. A upravo je nešto vezano za firmu u kojoj radi, neću da kažem šta, jer će neko ko je zna i to. Ali šta je poenta priče? Pitanje koje sam joj postavila je….Zašto ovo pričam? Zato što znam da se puno ljudi tako dvoumi između dve stvari. Jeste, ako bi jedna stvar uspela i bila bi srećna i fenomenalna i gomilu keša bi zaradila i ako bi druga stvar uspela, kada bi se probudila za godinu dana, šta bi biše volela da je uspela? I ona je znala odgovor. Zato što mi svi znamo u sebi odgovor. Mi se samo bojimo da priznamo to sebi zato što neki filteri na koje smo prosto navikli, koje smo stavili na svoje oči, način na koji smo vaspitani, uverenja, predrasude, klišei, generalizacija i sve to onda utiče da zamrlja naš filter, našu sliku. I mi onda donesemo odluku koja nije baš po našoj meri. I u tom smislu, zato taj stalni rad i ulaganje para u sebe, u svoju glavu, zato što, što si ti vrednija u glavi u smislu, ne kao ljudsko biće, svi smo kao ljudi jednako vredni, ne moramo da radimo ništa  da bi bili vredni, prosto jesmo. Ali, u smislu kao poslovni aset, moj mozak kao poslovni aset za žene koje rade s tobom, je velika stvar. Mislim, moji proizvodi su uvek mnogo jeftiniji nego što neko dobije kada ih plati jer moja vrednost raste svaki dan. Ja svaki dan radim, svaki dan učim i svaki dan sam vrednija kao mentor.

Nikolina: Bukvalno je tako. Ja sam se uverila jer sam kupila u okviru membershipa, tema je bila novac, tog meseca, mislim da je to bilo u novembru ili u decembru prošle godine. I to mi je baš bilo ono, kao, ajde dobro, imali smo temu novca i na Akademiji, pa čisto malo i ja, znam da ti stalno nešto radiš na sve teme, pa kao da ja pokupim tvoje neke fazone i nešto da iskoristim, u smislu da unapredim svoje znanje kako bih lakše objasnila drugima kako sve to funkcioniše. I onda mi je bilo, kad sam počela da slušam, kao ne mogu da verujem. Ne mogu da verujem da toliko znanja i ne samo znanja, nego te analitičnosti i primenjivosti i praktičnosti umeš da preneseš. To mi je stvarno fascinantno. Mislim, ok, možemo svi, imamo talenat za razne stvari ali ja mislim da je to jedna od osnovnih stvari koja tebe izdvaja od drugih koji se bave, možda, istim poslom.  

Jovana: Da, jako je to praktično zato što sam ja zapravo, ja verujem lenja osoba, kao u fazonu “Kako ovo na najlakši način ovo može da se uradi.

Nikolina: Da, vidiš, to je super stvar i svi imaju korist od toga. A lepo si nas uvela u priču o ciljnoj grupi kada si spomenula da si, prosto, promenila fokus sa žena koje ulažu i žele da naprave nešto od svog hobija ka ženama koje se bave biznisom, zapravo i ono izistinski žele da postignu nešto u toj oblasti, u toj sferi, šta god. Možemo li malo da pričamo detaljnije o ciljnoj grupi? Šta je tu važno, na šta da obratimo pažnju? Ok, rekla si nam, treba da dajemo kvalitetan besplatan sadržaj i da slušamo ljude, da slušamo njihov feedback i onda tu nedge, verovatno, tu se kristališe ciljna grupa.

Zašto je važna ciljna grupa

Jovana:  Da. Mi moramo da shvatimo da ne možemo da pomognemo ljudima sa imaginarnim problemima koje smo mi odlučili da su nam zanimljivi jer mi volimo o tome da pričamo. Zato što radiš ono što ti je zabavno. To je hobi znači. Ja, ako volim da jedem pizzu svakog petka i super sam u tome, to ne znači da će to da bude biznis. To nije znak. Znak je da ljudi imaju problem, da ti imaš rešenje i da ga oni traže, da su spremni da plate. Jer inače nemaš ciljnu grupu nego imaš ljude kojima je zabavno. Tako da je jako važno kada pričamo o ciljnoj grupi da uvek opet budemo svesni sebe, da budemo svesni našeg puta, našeg znanja i našeg zvanja, šta nama daje kredibilitet da pričamo o tome. Iz koje pozicije mi dolazimo i kome mi možemo da pomognemo a kome ne. Ja odbijam ljude za svoj program svakodnevno zato što znam da ako neko nije radio, pre toga, na sebi, nije išao na psihoterapiju ili couching, neće imati u glavi alate da sprovede u delo ono što mu dam jer će biti zbunjen, istresiran, besan i ljut, ljubomoran na druge koji su mnogo pre njega, neće moći „use i u svoje kljuse“, neće imati fokus, disciplinu, jasnoću, neće imati alate da upravlja svojim umom. I ta osoba nije spremna za biznis po svojoj meri. E, zašto je to važno? Pa zato što moraš da znaš za koga nisi i da znaš za koga jesi. I moraš da znaš zašto? Jer, evo npr. ako ti sad imaš trenutno u kupatilu, pokvarila ti se wc šolja i ti kažeš meni “Jovana, pokvarila mi se wc šolja”, ja ti kažem “Imam jednog dečka na programu koji samo radi to, znači on je ekspert, on će da dođe, ima da ti reši za pola sata”. Ti ćeš reći “Daj mi odmah broj!”. Ali ako ti kažem “A imam jednog drugog, e on ti radi i kuhinje i wc-e, zna da sredi struju i ako treba podrum”, ti ćeš reći “Ne, ne, ok sam, može onaj prvi”. Jako je važno da skontamo da naše misli, koje suvezane za tu ideju da mi možemo da pomognemo i osobi A i osobi B i osobi C, pa samo zato što možeš ne znači i da treba i to je igranje na sitno. I žene to često rade, igraju na sitno i u stvari biraju da ne naprave izbor. To je i dalje izbor. Ti ga praviš, nisi neodlučna. Odlučila si da se igraš posla. To nije neodlučno. To je bežanje od preuzimanja odgovornosti. Jer mi kada donesemo odluku mi moramo da reuzmemo odgovornost za rezultat. Ali ako ne želimo, mi onda biramo da ne donesemo odluku. I onda kao ja, mogu da radim ovo, a mogu da radim i ovo, ali mogla bih da pomognem i njima. Da, tačno, ali ja neću da odem kod zubara koji u slobodno vreme vodi i pekaru a onda još planira da otvori mesaru, zato što ne veruje ni u jedno od ta tri i ni u jednom nije ekspert. Npr. ja uopšte ne prodajem program ženama koje imaju taj problem, zato što nisu za moj program Biznis po tvojoj meri. Zato što nisu odlučile da žele da imaju biznis. Jer ne možeš da imaš biznis a da ne znaš kome se obraćaš. Najuspešnije žene na svetu imaju vrlo jasno kome se obraćaju. Sad daću ti neki primer. Imamo jednu ženu koja je najveći na svetu membership portal ima, jedna od Top 10, ona  se zove Corinne Crabtree pravi 15 miliona dolara godišnje i ona je weight loss coach za žene koje žele da skinu 100+kg. Onda imamo drugu ženu koja je bila Medical doctor i koja je dala otkaz u tome i koja je sada, Katrina Ubell se zove i ona radi samo Weight loss for practicing medical position. Znači, ako nisi practicing medical position nema šta da radiš kod nje na programu jer te ona neće prodati. Zašto? Ne zato što ne može da pomogne Nikolini i Jovani da smršaju. Ne, zato što bira da radi sa lekarima jer ih zna, jer je bila lekar, zna ih u srž. Zna ih gde kiksnu. Zna i da u bolnici u noćnoj smeni imaš opciju kikirikija i koka-kole i zna da mora da napravi u njihovoj glavi switch da oni donose pametnije izbore. Zašto? Zato što je ona izabrala da bude stručnjak u jednoj stvari i da ne sedi na tri solice. Zato što je ona izabrala sebe pre nego što je izabrala ciljnu grupu. A mi dok ne izaberemo sebe mi ne možemo da izaberemo ciljnu grupu jer i dalje biramo da lažemo sebe da mi možemo da pomognemo svima. Ne možemo da pomognemo svima! Ja ne mogu da pomognem nekome ko ima hobi. Meni treba klijentkinja koja je pre mog programa radila na sebi. Ja ne mogu da prodam ovaj biznis program ako ti nemaš pre toga život program u svojoj glavi. Jer ne možeš sa nesređenom glavom graditi biznis. I zato je ciljna grupa važna. Znači moramo uvek da se setimo da kada mi kupujemo ne idemo u restoran koji služi suši ali imamo i pizzu. Nego idemo u najbolju piceriju u gradu i na najbolji suši kada nam se jede suši. I prosto biramo da se obraćamo onima kojima stvarno možemo da pomognemo i zašta stvarno imamo alate a ne da mi kao nešto tu izmišljamo, mi ćemo tome i tome i onome i onome a nemamo pojma o toj osobi, kako ona živi, šta je boli, zašto? Iz tog razloga vezano za ciljnu grupu, se vrlo lepi tema ličnog brenda, zato što mi možemo da pomognemo onima koji su kao mi. Ja ovo ne mogu dovoljno da naglasim kolko je važno. Ljudi kad me pitaju zašto moj program će da bude od septembra 1000€, zato što ja biram da radim sa ženama koje su kao ja, jer ja jako volim da ulažem u sebe. Meni je gušt. Ja stalno tražim gde ću novo da ulažem u sebe jer znam da ćemi se vratiti više nego što sam uložila. Pre ovoga sam 10 godina išla na psihoterapiju. Želim žene koje su kao ja, koje su birale da čiste smeće iz svoje glave, koje su radile da promene šablone koji ih koče, koje su radile da se reše uverenja koji im ne služe i koje su spremne da pokidaju u poslu. Jer im se može. Jer zaslužuju. Jer su same sebi dale dozvolu. Ne traže od muža da pozajme ili od tetke. Ja uopšte pod ovim ne mislim ništa loše. Ja imam žene koje ne rade i koje muževi izdržavaju i to nije loše. Ja samo pričam o tome da ti moraš nekoga da moliš za dozvolu. Možda je moje mišljenje čudno ali ja verujem u to da ako je žena majka i full-time kod kuće, domaćica, a muž zarađuje, da su to njihove zajedničke pare. Jer nije ta žena rent-a-slave koja čisti i čuva decu. Tako da, ta priča o dozvoli kod mene ne prolazi. I zato lični brend. Zato biram žene koje su kao ja. Zato biram da kažem ove stvari i da većina ljudi bude u fazonu “Bože, koja lujka!”, jer meni oni ne trebaju. Meni je cilj da odbijem 99% koji nisu za mene. Znači, zvala me isto pre neki dan tj. pisala mi je na mail jedna devojka “Da li možemo da se čujemo za program?”. Rekoh “Ne, ne radim, prosto nemamo šta da se čujemo, radimo preko maila sve. Čujemo se na 2 nedelje na Zoom, grupnom biznis couchingu.” Pa ona “Da, ali kako možeš preko maila da vidiš da li sam ja za tvoj program?”, Joj, mislim se, dušo draga, ja sam tu u programu od 2011. Ja imam u glavi bukvalno šablon reči koje kad vidim kako formulišeš rečenice, kako ti radiš dijagnostiku tvog problema u biznisu, koja ti je ciljna grupa, koji ti je biznis model, ja znam da li si ti za mene i da li sam ja za tebe. I ako nismo ja ti neću prodati. Jer meni tvojih X para ne menja ništa. Meni će pare uvek doći iz drugog izvora ali samo ako biram da kažem ne svemu onome što nije za mene. A zato je lični brend ono što je najveći aset u poslu. Jer može sve da ti nestane, da ti nestane i sajt i mreže i da ti sutra kažeš “Hej, ja sam Nikolina, vratila sam se” i ljudi dođu. Jer znaju ko je Nikolina. I ko voli Nikolinu voli, imaće samo Nikolinu da sluša. A ko ne, on nije tvoja ciljna grupa. I ako pokušaš da se svidiš svima niko ti neće platiti. Zato što niko ne voli ljude koji nemaju stav. I ako većina nema stav i ta većina želi da kupi od nekoga ko ima stav. Jer želi da ima muda jednog dana da ima stav. Tako da, nećeš se u biznisu snaći ako si i dalje u people pleasing modu, ako pokušavaš da se svidiš svima, ako pokušavaš da se uklopiš, ako pokušavaš da radiš ono što misliš da radi drugima. Jer ti nisi drugi! Neko želi da kupi baš od tebe takve kakva jesi. Ako ja na tržištu imam program u biznisu, ima moja klijentkinja koja je samohrana majka, pa neko će da kupi od nje. Iste te stvari koje ja pričam može da se ispriča na 5 hiljada načina. Zato ne verujem u konkurenciju. Zato znam da će za mene uvek biti više. Više klijenata, više novca, više svega. Jer ja  biram da kažem NE svemu onome što nije za mene jer znam da dolazi ono čemu kažem DA. Jedno veliko DA! Sve što ne vodi ka mom velikom DA je „Thank you, but no thank you“. Po cenu da se drugima ne sviđa. Nismo tu da se sviđamo drugima nego sebi. Kad legnemo u krevet, ako mi sami nismo dobro sa sobom, izem ti taj biznis. Zato gradiš lični brend od onoga što jesi jer je najlakše. I zato pomažeš ljudima koji su kao što si ti bila. Ja znam nekome kako da pomognem da izgradi biznis po svojoj meri jer ga živim. Ne jer sam čitala o tome, ne jer sam završila kurs o tome ili faks o tome, nego jer ga živim. Zato uvek se vratite na početku, da li imam ciljnu grupu, da li jedno rešenje za jedan problem koji jedna osoba traži i spremna je da za njega plati? Da li gradim svoj lični brend kroz besplatan sadržaj, bilo da je na blogu, na YouTubeu ili gde god biraš da se to dešava?

Kako da ne kopiraš konkurenciju

Nikolina: A kako da ljudi ne upadnu u zamku kopiranja konkurencije? Jasno nam je da konkurencija ne postoji ali vrlo često, najčešće u stvari, krećemo u neku oblast gde već ima hiljadu stručnjaka npr. I onda ljudi, dok istražuju ciljnu grupu istražuju “konkurenciju”, ljude koji rade istu tu stvar i ako opet, kao što si već i ti to sto puta navela i znamo to, da smo jedinstveni i svakako ćeš ti na svoj autentičan način to da predstaviš. Kako da se ne izgube i ne upadnu stvarno u tu zamku kopiranja jer vidiš da taj neko ima 10.000 pratilaca na Instagramu, pa “E pa hajde sad ja to isto da uradim”?

Jovana: Pa u suštini, najlakši način da izbegneš to na početku, ono što ja govorim ženama na mom programu, jeste da napišu na parčetu papira 10 ili 15 ili 20 priča svog života koje su ih učinile onim što jesu. I naravno, ne pričam o bilo kojim pričama, pričam o pričama koje su vezane za tvoj biznis, za to čime se baviš, jer svaka od nas je ušla u ovaj biznis iz različitog razloga. I ako se bavimo marketingom i prodajom, svaka od nas je imala drugu životnu priču. Svaka od nas je prošla drugi set sranja. Svaka od nas je prešla ili nije prešla ili prolazi kroz određene traume koje su joj se desilo. Nijedno ljudsko biće nije imuno na bolest, na smrt bližnjih ljudi i to su stvari koje nam se svima dešavaju ali za nekoga je ta jedna stvar bude triger da krene biznis ili da nešto promeni. Znači, ako napišeš tih svojih 20 priča koje su u tvom životu oblikovale tebe u ono što jesi danas i samo pričaš iz tog mesta, ti nikada nećeš moći da zvučiš kao ja jer ti nikada nisi živela moj život. Isto kao što ja nikada neću moći da zvučim kao Nikolina i da hoću, jer ja nisam živela njen život. I ako bilo u kom trenutku uhvatiš sebe da ulaziš u taj comparation fazon, da gledaš šta ti drugi rade, ja bih ti savetovala ono što i sama radim a to je da uopšte ne gledaš. Za mesec dana minimum, mislim ja ne gledam inače, prosto nije mi bitno šta drugi rade, ali na početku kad više želiš da vidiš, kao jer misliš da ti znaš dovoljno, ali što pre budeš prestala da gledaš u druge i vratiš fokus na sebe, brže ćeš napredovati. Zato što nećeš imati mnogo kontradiktornih informacija. Ja ti savetujem, ako si na početku, da platiš mentora. Jako je važno da platiš. Ne možeš da napraviš ništa ako samo ideš i čitaš 355 besplatnih sadržaja na Instagramu ili YouTubeu ili podkastu. Znači, jako je važno da nađeš jednu osobu koja ima životnih vrednosti kao ti i koja je u biznisu tamo gde ti želiš da budeš. I kada joj daš pare, ne okreći se. Uradi sve što ti je rekla. Nemoj nikada da ideš i da pričaš ovo valja, ovo ne valja, ja mislim ono… Hej, saberi se, dala si pare, obavezala si se, uloži energiju i vreme i primeni to. I nemoj nikako da flertuješ sa 5 mentora u isto vreme. Znači, jedna osoba godinu dana i primeni sve odatle i onda ako hoćeš dalje, ako hoćeš više, ako hoćeš nešto drugačije, onda idi dalje. Ali seti se da je tvoj brend obećanje za ljude koji te prate da ćeš ti biti tu za njih na tu i tu temu. Koja je tvoja tema? I koja je tvoja priča? I najbolji primer za ovo su mi ljudi koji su mi klijenti i koji se bave MLM-om. Evo recimo Herba Life ili Aloa, šta god, oni imaju isti proizvod, oni imaju isti sajt, oni imaju iste cene. U čemu je onda caka? U ličnom brendu i ciljnoj grupi. Zato što ja biram od nekog kao što sam ja. Ako ja imam alergije ja hoću da kupim od tebe koja isto imaš i koja tvrdiš da ti je proizvod pomogao. A neću da kupim od nekog ko je mama i priča o tome šta je sve za decu. Ne zanima me, ne priča mi o meni. Ja hoću da kupim od nekoga ko je kao ja i od nekoga ko je tamo gde ja želim da budem. Ne postoji konkurencija i ne postoji momenat gde se ti ponašaš kao ono što nisi a da imaš biznis. Prosto, biznis koji traje godinama i koji raste zdravo svake godine može samo da dolazi iz toga što ti jesi, što ti sijaš svojom energijom i na taj način privlačiš ljude da ti plate. Moraš to da shvatiš. Ne možeš ako su ljudi indiferentni, ti nemaš biznis. Ne kažem da glumiš neko ludilo, da glumiš neku starletu. Bože, ne! Nego da budeš ono što jesi, da ako psuješ psuješ, ako grešiš grešiš i da pustiš onoga ko se smeje da ti ne plaća a da živiš od onoga ko uživa u tome ko si ti kad si to što jesi. Ako pokušaš da se igraš toga da budeš ono što nisi, prvo umorićeš se jer nije održivo, drugo privući ćeš neke polovične ljude u smislu koji nit znaju da li im se sviđaš nit ne, ne znaju ni što su tu. I ovo je isto kao i mislim druga je tema ali emocionalne granice u odnosima i naša prijateljstva koje biramo. Da li biraš da pred prijateljima ne budeš ono što jesi? Zar nije bolje da budeš ono što jesi i da pustiš one kojima se to ne sviđa da odu, nego da gradiš odnos baziran na laži? Nekada u životu je lakše biti licemeran i lagati da bi se uklopio, ali tada na kraju dana izdaješ sebe. Ja ne želim ni jedan dan da izdajem sebe po cenu da se svi smeju i svi kažu “Ha, ha, koja budala!”. Ja ću i dalje znati zašto sam ja nešto uradila. I sve dok ja znam zašto sam napravila neki izbor ne postoji ništa što će me pokolebati na putu. Tako da želim svakome da donosi zaista odluke u svom životu iz tog stanja da znaš zašto si to radila. Šta je tvoje zašto? Zašto se pojavljuješ na mreži? Zašto si tu? Koju poruku želiš da pošalješ ljudima? Šta ti je bitno da znaju? Zašto je važno, uopšte da to kažeš? Jer primećujete da nigde ne pričam o vama? Taj brend se gradi tako što vi dajete ljudima rešenje na neki problem koji ih muči. Moj blog daje ženama rezultate i pre nego što mi plate. I zato one meni traže pare a ne ja njima. Oni meni kažu “Ej, jel mogu da ti uplatim? Gde da ti uplatim pare?”. Oni traže da mi uplate pare, ne kažem ja na blog-postu uplati pare, nego ona nađe posle moj mail. Ona mi pošalje porukuku. Zato što ne pričam “E, vidi, vidi ovo, da ti kažem” nego sam ja u fazomu “Ej, vidi. Jel te ovo muči? Vidi meni ovo radi, probaj”. Tako da, skloni fokus sa sebe. I samo stavi na mušterije. I nećeš imati problem.

Nikolina: Kada sam spomenula i autentičnost na mrežama ne mogu da ne spomenem recimo ove novine na Instagramu tipa Reals-a itd., ili ono video gde svi ovako pokazuju. Ali mi je neverovatno da ljudi pokušavaju. I dalje mi je neverovatno koliko god se priča o tome da svi treba da budemo to što jesmo i zašto sad ja moram da kopiram nekog ko je prvi krenuo sa tim i kome to leži, ko voli da igra i voli da se ludira i šta već i njemu radi. Ali to uopšte ne znači da će i meni da radi jer to uopšte nije autentično za mene.

Jovana: Ja bih izgledala kao da smo poludele.

Nikolina: Pa da, ali i dalje ne verujem jer na feed-u viđam ljude kojima to stvarno ne leži i potpuno debilno izgleda.

Jovana: To je kao kad neko kupuje samo stvari koje su moderne a uopšte mu ne stoji, nije za njegovu ili njenu građu, ten, boju kože. Da. To su te stvari. Kao i u modnim trendovima. Prosto izgradiš svoj stil i boli te uvo šta je u trendu.

Nikolina: Jeste. Na to definitivno treba da obratite pažnju pogotovo kada ste na početku. Znači, ok su trendovi, vidite šta radi, sad ne kažem da ne treba da radite Reals ili video ili IGTV, pričamo sad npr. o Instagramu, ali prosto ako je to to za vas. Ako nije, to je potpuno gubljenje energije, vremena, svega i samim tim ne dolazite do prave ciljne grupe. Mene uopšte ne interesuje nikakav video gde se pokazuje prstima nešto. Mislim, hoću da vidim tekst. Kada smo na početku, pošto su mnogi naši slušaoci na tom početku, volela bih da im daš nekoliko saveta kako da pronađu klijente iz ove perspektive. Jer se vrlo često javljaju, meni pogotovu, oni koji hoće da rade online sa tim pitanjem, ka “Šta ja sad da radim online?” ili ” Kako da pronađem, kako da dođem do prvog klijenta?”. 

Kako da dođeš do klijenta kad si na početku

Jovana: Ok. Znači, ono što je važno je prvo da shvatiš jeste da je jedna stavr najbitnija je da budeš čovek a ne robot ili bot. Šta to znači u praksi? Znači da se ponašaš kao čovek. Daću ti jedan primer. Ja uvek kažem ženama “Evo 10 načina da dođeš do klijenata online, izaberi koji ti se sviđa” i npr. jedan od tih 10 je „idi u FaceBook grupe gde se nalaze ljudi kojima ti možeš da pomogneš i prosto, pomozi im i ne traži ništa“. Znači, budi aktivna, odgovoaraj ako neko ima pitanje, budi čovek. I onda mi je jedna žena napisala “Pa, Jovana, kako da uđem, u tu grupu, ti si rekla kao da će moji klijenti budu u toj grupi. I kako ja sad  ako uđem u tu grupu a tamo ne dozvoljavaju reklamu za moj kurs ili moj program?”. Ja joj kažem “Pa gde sam ja napisala da ti kačiš reklamu za tvoj program?”. Vidiš kako ljudi nekad ne razumeju to. Kolko je tu u stvari interesentno, do nas koji radimo te edukacije, kolko moramo da pazimo kako formulišemo rečenice i kolko je sve to osetljivo kad je online. I onda sam joj objasnila da je, u stvari, ono što sam ja mislila, prosto sam napisala u tom postu malo bolje, jeste  da uđeš tamo i pomogneš ljudima bez agende, kao što sam ja vodila svoj blog od 2011-2016. a nisam ništa prodavala. Tek onda sam krenula da prodajem radionicu uživo. I ljudi onda kažu “Da ja besplatno to, uuueee, neću!”. Nemoj tebra, nisam te ja terala da imaš biznis! Ti mi kažeš Bojana hoću biznis. Kupiš moj program, ja ti kažem šta da radiš, dam ti 10 načina i ti kažeš “Meni nije do toga. Pa nemoj da radiš! Ja te neću terati. Ja nisam tu da ti budem mama. Tako da ako ti nemaš želju da pomogneš ljudima besplatno i da radiš sadržaj koji njima daje rezultate pre nego što ti plate, onda si u pogrešnoj areni. Nikolina je kreirala ovaj podkast ni dinara nije imala od njega. Tako da, mi to radimo jer mi to volimo. Ako ti to ne voliš, nemoj to da radiš. To je onokao savet Perice iz vrtića nivo. Ali nekako imam osećaj da ljudima treba da ga čuju. Znači, niko te ne tera, sama si to izabrala. Možeš da biraš online da budeš na grupama‚ na FaceBooku, na forumima, da odeš i učlaniš se u tuđe kurseve i programe i zajednice, koje su tebi važne. Npr. ako se baviš recimo Canvom, hoćeš da radiš za ljude koji imaju profile na Instagramu i hoće da koriste Canvu jer nemaju para da plate agencije da im radi ili fotografa, pa šta bi pametna osoba uradila? Pametna osoba bi otišla i kupila Socialmax program kod Vesnik proleća za 37€ mesečno i tamo ima bazu žena koji su mali biznisi na Instagramu koji uglavnom nemaju budžet da ulože za veliku agenciju, za velike fotke, i onda bi ta žena došla tu i bila čovek. I pomagala. I da vidiš za mesec dana kako bi je našli i pitali “Ej, hvala ti puno za ovo za Canvu, imaš li ti neki program za to? Jel ti radiš to uslužno?”. Znači, ljudi često zanemaruju koliko možeš da dobiješ samo ako si normalan. A sledeća stvar koja je isto u skladu sa tim „Common sense who is not so common“ jeste brate realan život. Ja od 20te godine, znači od kad sam se preselila za Ameriku sa 21 sam se ponašala normalno u kafićima, prilazila ljudima, nisam znala nikoga. Zašto očekuješ da neko tebe nađe? I ako ideš u teretanu pričaj sa ljudima. Nemoj samo da ideš i da se kriješ. Znači, pričaj sa ljudima, upoznaj se, pitaj čime se bave. Ne sa agendom, sad ću da ti prodam, nego brate da budeš čovek, da budeš normalna, da se ispričaš sa nekim, da ga pitaš kako je, pa će on tebe da pita za 10 sledećih nedelja ili kad se seti “A čime se ti baviš?”. “E, pa ja radim u Canvi, pomažem ljudima koji imaju male biznise na Instagramu” i on kaže “Imam ja druga koji ima mali biznis, kafić, jel on za tebe klijent?”, a ti kažeš “Pa možemo da se čujemo, ako budeš hteo spoji nas”. To je to. Znači budeš normalac. To je jako danas retko i jako brzo dolaziš do prodaje ako si normalan.

Šta je evergreen sadržaj

Sledeća stvar koju možeš da radiš da dolaziš do klijenata jeste organski marketing. Znači, prosto da kreiraš sadržaj na određenoj platformi gde daješ ljudima poziv na akciju da se jave da dobiju nešto besplatno. Ako neko ima problem, ti imaš rešenje, zašto ti se taj neko ne bi javio na 20 minuta da vidi da li možeš da mu rešiš taj problem. Tako da, postoji sto i jedan način. Da li ćeš ti da izabereš forume, dal ćeš FaceBook grupe, dal ćeš uživo da upoznaješ se sa ljudima i budeš čovek, dal ćeš da radiš bustuješ reklamu za besplatni webinar, koji je fenomenalan, na temu koja zanima tvoju buduću ciljnu grupu. To nije važno. Važna je suština a ne forma. A suština je da sposobna osoba može da napravi pare bez neta. Govorim, zato što nudi rešenje za jedan jasan problem kojeg je druga osoba svesna i za koji traži spremna je da ga plati i za takve ljude nema zime. Tako da, nauči da budeš prvo u realnom životu, da staneš iza toga što radiš, da veruješ u to i da pružiš ljudima informacije kada te pitaju, a dok te ne pitaju ponašaj se normalno, upoznaj se s ljudima, vidi čime se oni bave. To je za mene network. Nije za  mene network da idem na invent i bacam svoje kartice ljudima koji oni posle bacaju u kantu. Nego je za mene to prosto, pričaj sa ljudima, upoznaj se, saznaj čime se bave. Otkud znaš gde će to da ode? Naravno, opet  sa druge strane, ako želiš da gradiš online biznis, ja uvek se vraćam na to fokusiraj se da imaš evergreen sadržaj koji će biti dugoročno tu za tvoje ljude da generiše nove ljudi na tvoj blog sajt. Znači, da li ćeš da radiš blog jednom nedeljno, YouTube video ili ćeš da imaš podkast, to je na tebi. Ali ako radiš za strano tržište, uvek kažem podkast, YouTube fenomenalno, ako si na domaćem radi blog, radi YouTube, radi šta te radi. Na kraju dana, ako ti želiš da pišeš, piši, nemoj da se snimaš. Ali ako želiš da se snimaš onda makar te snimke kači na svoj blog i piši neke opise i radi neki SEO da ti dolaze ljudi koji to pretražuju. Jer YouTube je drugi najveći pretraživač posle Googla i zašto ne bi umrežila sve to da radi za tebe. Jer tako se kreira taj sadzaj, malo po malo na kraju bude mnogo. I dešava se da se stvori slika da je neko postigao čuda a u stvari je samo radio mrvicu po mrvicu svaki dan. 

Nikolina: Da, baš je tako. Pogotovu što spominješ blog kao bloger. Ja se vrlo često vraćam na tu priču da sam ja podkast u suštini krenula samo zbog toga što sam shvatila da mi jako puno vremena treba da napišem jedan smislen blog-post. I onda sam u jednom momentu pričala sa jednom ženom i ona mi je rekla, “Ok, ti radiš taj podkast, to je super. Na sajtu nemaš ništa vezano za virtuelne asistente. Kako misliš da ljudi shvate da ti imaš neki kurs koji ti opet nije na sajtu negde, ne znam gde ga već nalaze ljudi. Pominješ ga nekad na podkastu, kako ti misliš da te ljudi kontaktiraju, da te povežu sa tom pričom o virtuelnim asistentima?”. I onda mi je ona predložila da napravim jedan vodič koji dan danas postoji na sajtu i to je primer evergreen sadržaja koji meni konstantno bukvalno svakodnevno dovodi ljude ne samo na sajt nego uopšte na e-mail listu i kontakti kasnije i kupce, nebitno, koji će biti za mesec dana, godinu dana ili uopšte neće kupiti, nije važno. Ali taj blog-post generiše stalno, stalno, stalno generiše traffic i to mi je, ja mislim, jedna od najboljih odluka koje sam uradila. Znači, ja ne moram ako već ne volim da pišem ili se ne pronalazim u tome, ne moram da pravim sad jednom nedeljno blog-post ali daj napravi jedan baš, baš dobar sadržaj i daj ga besplatno i onda radi sve na YouTubu, sve jedno, ako više voliš video. Mislim da je to isto jako dobra stvar.

Jovana: Jeste. Mislim, prosto ljudi, svi smo zauzeti, imamo prosto različite i potrebe i prioritete i afinitete. I radi ono što te radi. Mislim, pusti ti šta Nikolina i Jovana kažu, vole, ti radi ono što tebi prija, to je jedino održivo na kraju dana.

Nikolina: Jeste. Upravo tako. Dobro Jovana, ispričale smo se o svemu i svačemu. Jedino nismo spomenule šta je to što ti sada trenutno radiš i kakvi su planovi za dalje.

Online program Biznis po tvojoj meri

Jovana: Pa, što se tiče Srbije i srpskog tržišta, ja sam još neko vreme u Srbiji a potom se selim sa mužem za Ameriku i do tada i na dalje radiću onaj online program Biznis po tvojoj meri koji je dostupan na mom web sajtu, ne možeš da ga kupiš dok se ne čujemo na mail jer mi je jako važno da ja tebi ležim i ti meni. I kao što vidiš ja sam vrlo direktna i no bullshit i sečem rečima kao nožem kroz puter, tako da ako ne voliš ljude koji su kao ja, kojima je vreme važno, koji su jako koncizni, jasni, gde na esej od 5000 reči dobiješ 4 rečenice koje su jasne i gađaju u centar, ja nisam mentor za tebe. I ako jesam za tebe onda mi se javi da popričamo, da vidimo i da li si ti za mene i da li imamo hemiju i da li možemo da pravimo zajedno rezultate u tvom biznisu. A to je to što se tiče Srbije. Što se tiče globalnog tržišta, moj podkast na engleskom je ponovo aktuelan, druga sezona. Pokrenuli smo ga na Dan zaljubljenih 14. februara 2020. i to je bio gost Derek Simers, jedan od mojih omiljenih prijatelja, mentora, učitelja, ne znam više ni kako da ga nazovem, pratim ga već 10 godina i bukvalno mi je u isto vreme i idol i draga osoba i sve. A sada nemam više goste, imala sam samo te dve prve epizode, shvatila sam da mi mnogo više leži ovaj format kraći, gde dođem, ispričam jednu stvar koja mi je na mislima u tom trenutku i to ide svakog ponedeljka podkast, Jovana Miljanović podcast. I što se tiče engleskog i stranog tržišta tu možete sve da pratite na http://www.jovana.me a na  srpskom http://www.jovanamiljanovic.com i na newsletteru koji pišem otprilike svaki drugi-treći dan, baš to volim da radim. Tako da, eto zapratite, bacite pogled, nema tu šta, ili ću da vas nerviram ili će da vam legne i ako vam legne uđite na newsletter, ako vam ne legne idite dalje zato što je život previše kratak da pratite bilo šta što vas smara, nervira, gubi vreme. Ja stvarno baš pratim malo stvari ali tih malo što pratim mi pomera dupe svaki dan.

Nikolina: Super. Ovo je baš bilo ono kao u tvom fazonu za kraj. I za kraj smo ostavile i poklon, pošto u svakoj epizodi imamo mogućnost odnosno za slušaoce da osvoje jedan poklon. U ovom našem slučaju će to biti odnosno u Jovaninom slučaju će to biti Biznis dnevnik. Kaži nam samo Jovana o čemu se radi? Pošto to više nije na prodaju, jel tako?

Jovana: To je pdf dokument gde ljudi imaju 100 pitanja koja će im pomoći da restartuju svoj biznis, da vide gde greše, šta mogu da promene. Bukvalno kao ono kad uzmeš na proleće i čistiš orman, ovo mi stoji, ovo mi ne stoji, ovo je iscepano, ovo ću da poklonim, ovo ću da bacim, ovo ću prodati… Tako ti je ovaj moj Biznis dnevnik, 1000 pitanja da ti onako istresu biznis iz gaća i da vidiš šta menjaš a šta ostaje. 

Nikolina: Odlično. Znači da biste učestvovali u igri i osvojili ovaj Biznis dnevnik, treba da odgovorite na sledeće pitanje, koje glasi ovako: Koje je tvoje zašto za započinjanje biznisa? Odgovore, odnosno, komentare pišete na stranici https://www.nikolinaandric.com/337, znači 337. epizoda. Još jednom pitanje Koje je tvoje zašto za započinjanje biznisa? Mi ćemo, Jovana i ja zajedno, ćemo izabrati jednu osobu koja će da dobije dnevnik kojoj će ovo značiti baš i dobiće u pravom mometnu. To nam je cilj sa svakim poklonom.
I još jednom, hvala ti Jovana na ovom gostovanju, zaista je bilo divno i inspirativno kao i uvek. I ja se nadam da se, eto, sledeće godine čujemo verovatno iz Amerike.

Jovana: Isto. Ne znam gde će to biti. Ali biće preko bare. 

Nikolina: Preko bare. Dobro. Onda ćemo da pričamo o nekim novim stvarima i o životu preko bare. Pozdravljam te. Ćao!

Linkovi iz ove epizode:

• Jovana Miljanović website
• Jovanin sajt na engleskom
• #2: Organizacija vremena sa Jovanom Miljanović
• #20: Bonus epizoda sa Jovanom Miljanović