#326: Paušal ili vođenje knjiga – šta izabrati?

Da biste učestvovali u igri i osvojili 50% popusta na godišnju pretplatu na Paušal aplikaciju ili individualne konsultacije, u komentarima na ovoj stranici odgovorite na pitanje: “Koji je Vaš najveći izazov kada je u pitanju vođenje/registracija paušalne agencije? Dobitnika proglašavamo za tri dana. Srećno!

Paušal aplikacija za vođenje paušalne agencije

Nikolina: Pozdrav Sofija i hvala ti što si pristala da budeš moja gošća u ovoj epizodi podkasta. Volela bih da pričamo pre svega o tvom putu preduzetništva i Start Up-ima koje si osnovala. Mislim da će to biti vrlo inspirativna priča za naše slušaoce.

Sofija: Prvo, Nikolina hvala na pozivu. Što se tiče samog Start Up-a, mi smo krenuli, tj. ja ću uvek govoriti u množini jer nikad nisam bila sama tako da ne mogu sad da predstavljam taj Start Up kao nešto što sam sama podigla, pošto iza Paušala stoji tim koji je od početka pa do sada tu. Sama ideja je došla od mene ali sve ukupno smo radili timski. Krenula je aplikacija 2015. tj. sama ideja je počela 2015. kad sam se ja vratila iz inostranstva i krenula da radim sa mojom majkom koja ima već 36 godina knjigovodstvenu agenciju. Nisam iz te branše, iz te struke uopšte ali zbog posla mi je bio neki prelazni period i pitala sam majku da odem da radim kod nje. U tom trenutku ona mi je rekla “Možeš” i posle nekih npr. 2-3 godine, 2 i po godine, ja sam primetila da postoje ti paušalno oporezovani preduzetnici koji postavljaju jedna te ista pitanja, gde je to knjigovodstvo, koje oni ne moraju da vode, jako prosto, da nema tu puno stvari i videla sam tu neku šansu da se to digitalizuje. Pošto oni, najiskrenije, nisu isplativi za knjigovođe, zato što imaju puno pitanja, nesnađeni su uglavnom pri početku posla ali ne može njima da bude neka visoka cena. Zato što je njima početak posla, zapravo. I te cene su se kretale, knjigovođe su uzimale u proseku 50€ u Beogradu, a van Beograda 1000-2000 dinara mesečno.

Nakon nekog vremena, rešila sam da pokušam da napravim neku aplikaciju koja će biti za početak legalna tj. da bude garant za kontrolu. Znači, ukoliko koriste aplikaciju, prvo što je intuitivno da ne mogu da pogreše, da kad prave fakturu da im ne dam da naprave fakturu ukoliko nisu popunili sve što jedna faktura mora da ima. Onda, nakon toga je sva dokumentacija propratna, onda naravno gomila notifikacija, vremenski kad treba nešto da urade, promena zakona itd. Uglavnom, mi smo tu napravili neki pool za ljude koji startuju a iza te aplikacije stoje knjigovođe, koje zapravo odgovaraju na pitanja. Znači, i ukoliko postoji dilema, mi mimo tog digitalnog tela tj. da se pravi faktura, KPo knjiga, plaća porez i doprinos i tu je knjigovođa koji može da odgovori na pitanje da li treba fiskalna kasa ili ne treba i tako te neke stvari, nedoumice koje se u početku poslova dešavaju.

Saradnja sa Societe bankom

Nakon toga, imali smo sreću, nismo još ni krenuli a nas je pozvala Societe nekada a sada OTP banka koja nam je rekla “Ok, to su sve IT-ijevci, tu je digital, tu su mladi ljudi, želimo da se spojimo, da vidimo kako će to da funskcioniše, ajde da mi vama damo vetar u leđa i da zajedno nešto uradimo.” To je bio naš prvi partner, koji nam je zapravo pomogao u samoj realizaciji tj. u brzinskoj realizaciji Start Up-a. Što ja kažem, nekad novac nije toliko bitan koliko je bitno da dođeš do ljudi, taj marketing i ta akvizicija samih korisnika, nama nije bila problem jer tada je Societe bila druga-treća banka u Srbiji, gde su oni svima na mailove poslali da postoji neka aplikacija, da će dobiti besplatno 3 meseca i sve tako nešto. I na kraju krajeva, mi smo došli do publike jako brzo.

Nikolina: Da, fenomenalno. Kad ste posle analizirali situaciju, kako je došlo do saradnje, kako su vas oni prepoznali? Gde ste se vi reklamirali kada su vas registrovali?

Sofija: Mi se u suštini nismo nigde reklamirali. Desilo se par nekih stvari, što ja često preporučujem, mi smo u IT Hubu bili na nekom događaju, tj. poznanik me pozvao da dođem da vidim šta se tamo dešava pošto u suštini, sa svima sa kim sam ja pričala, nisam se predstavljala kao Start Up. Iskreno, nisam ni znala tada šta to znači. On je rekao, “Hajde dođi da vidiš šta rade svi, ovaj ima ovu ideju, onaj ovo, može super da pričamo!” i tada je IT Hub bio partner sa SoGe-om i mi smo se tu videli na tom nekom događaju. Ja sam sela pored čoveka iz banke i nešto sam tu kao ispričala šta mi radimo i sutra,prekosutra je mene Dušan Vukanović iz IT Huba zvao i kaže “Jel bi mogla možda na sastanak neki?”, ja sam rekla “OK! Može na sastanak”. I ja se sećam i dana danas tog dana, meni se zatvorilo oko od stresa. Tada je Pjer Bosk bio glavni u banci, da idem sa njim na satanak, taj osećaj ne mogu da objasnim pošto nisam ni znala…Kad sam krenula tamo, sam rekla “Sofija, u redu, on samo hoće da vidi šta ti radiš, nema tu nikakvog dogovora i ništa”, mi smo seli, dogovorili se i ja sam otišla kući i rekli su da će me čekati ponuda, da ću dobiti ponudu na mail u roku od par dana. Sve se brzo odigralo i koliko je bilo dobro da se tako desi, toliko je i loše jer mi nismo uopšte bili spremni na tu publiku. Naročito jer ja nisam iz IT-a tj. ne programiram, samim tim sam imala partnere koji su programirali  i onda sve to kad se dešavalo, ja sam tad upoznala, zapravo, IT industriju tj. Kako oni funkcionišu jer su pokušali u prvih tri meseca da mi obore sajt. Ne znam koliko puta. Da vide koliko je to bezbedno, da traže rupe i svašta nešto. Kad su ti klijenti IT-evci, to mora baš da se vodi računa. Naravno, treba da se vodi računa sa bilo kojim klijentima nego taj naš Start Up start ne možeš da pokrpiš sve rupe. Ti, kako dođe vreme i kako traže klijenti, tako se i razvijaš. Sad je već druga priča, naravno. Mi smo sad uzeli partnere i firmu i ona nam je radila celo prepisivanje aplikacije. Sad je to potpuno druga stvar. Ali taj start je bio malo buran, da kažem.

Nikolina: E pa super. Vidiš kako su to neki momenti koje u suštini pamtiš celog života i koje da se nisu desili ne bi ni ovo, posledično što je bilo sve, ne bi se ništa od toga ni desilo, ni razvilo. Ali recimo tada, pre nego što si otišla na taj sastanak, koliko je vas bilo angažovano oko aplikacije? Vaš tim, koliko je brojao ljudi?

Sofija: Taj core tim koji je bio, bilo nas je troje. Ali to je bio taj Start Up start i ne mogu da kažem, moja majka je meni pomogla novčano i iskustveno i sa znanjem. Nije bila tim kao osnivač preduzeća, ali je bila jedan od glavnih članova. I sestra moja, isto, koja je i dan danas. Porodično su nama svi dosta pomogli. Bez novca, porodičnog tj. da mi majka nije pomogla u tom smislu i da nisam radila posao pored aplikacije, ovo ne bi izgurali, svakako. To odmah da se zna. Posle smo dobili od fonda za razvoj neki novac ali to je dve godine kasnije bilo, tako da to nam je isto pomoglo u daljem razvoju. Ali svakako, taj prvi tim, bilo nas je troje u samo idejnom projektu.

Nikolina: U suštini, koliko sam ja shvatila, i taj neki deo investiranja i finansijske pomoći treba da dođe u suštini, nakon nekoliko godina. Jer retko kada će neko, mislim dešava se, naravno kad je ne znam kakav Start Up i kada neko baš vidi i može da predvidi da će on super da prođe, ali generalno ljudi pokreću Start Up-e iz svog nekog budžeta. Onda posle 2 godine kad vide da to stvarno funkcioniše imaju i sa čim i da izađu pred nekog investitora  ili već neki Crowdfunding ili šta već to bilo. Znači, moramo u suštini da imamo neke rezultate da bismo mogli da privučemo potencijalne investitore ili kako već da i nazovem.

Sofija: Tako je! Kod nas u Srbiji je malo to još komplikovanije. Zato što, sama investicija u Srbiji je stvarno nešto čime treba da se bavimo mnogo, mnogo više, jer postoje investitori koje su preduzeća npr. koji hoće da investiraju u neki Start Up koji ovde u Srbiji, trenutno se dešava, da ih pojedu bez razloga. Postoje investicije od investitora, sad imate 4 investiciona fonda od kojih možete da dobijete neki novac i to je sve, po meni, još nedovoljno zastupljeno i mislim da, naročito mi, ne znamo mnogo o tome. Što se tiče samog pokretanja biznisa, tek je prošle godine, 2020te, krenula priča o deljenju procenata u jednoj firmi bez odgovornosti. To svuda u svetu, u većini zemalja postoji. Ja da sam htela u to vreme da ponudim nekom programeru “Evo ti procenti al’ da mi završiš projekat”, ja sam jako teško mogla to da uradim, zato što , ako mu dam u startu procenat, ja ne mogu da ga vratim a kad menjam sedište, treba mi njegov potpis npr. To su neke stvari koje su baš bile teško u tom trenutku kada je Start Up scena kretala. A to je bila 2012., možda malo kasnije. Ali da, bez ličnog ulaganja da li novca, da li znanja, je nemoguće. Meni je za programere mi je bio potreban novac, definitivno. bez jednog programera, 2000 mesečno, nema ništa a i treba vam bar dva. Da ne pričam o dizajneru, to je već treći. I onda je to neki novac da se razvije nešto, minimum 6 meseci, ako je nešto prostije i da još ne rade full time. I tako, svašta nešto se dešava, vi znate o kojoj količini novca se radi.

Nikolina: Da. Mi isto imamo ideju o kreiranju platforme za virtuelni asistente. Postoji to nešto, ne radimo, onako, baš zvanično preko platforme nego više ručno. Bukvalno, ljudi se angažuju i povezujemo neke ljude pošto držim edukaciju za virtuelne asistente i prosto su ljudi počeli da se javljaju da me pitaju za preporuku, da li imam nekog ko može da im pomogne. I sada, nikako da se pomerimo od te tačke istraživanja i planiranja, sve mi nekako deluje jako široko i kao jako veliki zalogaj. Da li si ti imala osećaj da je to nešto mnogo veće od tebe? Imali ste posle pomoć banke, ali pre nego što ste uopšte izašli na tržište sa idejom, da li ste bili uvereni? Kako ste uradili taj deo, mislim na istraživanje i to da biste uopšte izašli na tržište?

Sofija: Pa uradili smo dosta dobro za taj početak. Imali smo gomilu nekih anketa. Npr. koleginica je zvala sve knjigovodstvene agencije, uzeli smo spisak sa APRa, ja mislim. Ne sećam se odakle je ona uzimala spisak za knjigovodstvene agencije. Slali smo mailove za ponude za paušalno oporezovane preduzetnike, koliko bi dali, pa smo tako nekako pravili cenu. A što se tiče samog programiranja, bilo je dosta problematično jer nisam znala dovoljno programiranje, mislila sam da je to mnogo lakše. Uletela sam u to kao da je “sad će to 3,4, 5 dana”. Prvi sajt sam čak sama napravila, ono samouka krenula pa sam tu nešto videla kako to funkcioniše, ne znajući koliko je to zapravo kompleksno na kraju i koliko je bitno da prvobitna arhitektura se napravi kako treba  da bi uopšte mogla da se nadograđuje. Što je bilo problematično ali opet ja sam jedna od tih osoba “bolje da ne pogledam šta će da se desi nego da znam to”, kao porođaj, ono “Idem da vidim šta će da bude!” Tako da smo i ovo išli korak po korak. “Ok, fakture, to je nešto što ćemo da napravimo sada i da vidimo kako ide pa da vidimo šta im treba još. Ok, plaćaj porez, doprinos, hajde da ubacimo, pa da vidimo kako ide.”… Išli smo korak po korak. Ali da sam znala ovo što sad znam, verovatno nikad ne bih krenula. Mislila bih da ne mogu da podnesem, pošto su tu i stresovi i svašta nešto se tu dešavalo.

Nikolina: Verujem. Jer ja imam programerku i dizajnerku i one vrlo često umeju da me uplaše sa celom pričom, jer one vide već širu sliku tj. vide šta tu sve treba da se uradi a meni je to kao “Pa dobro, uradićemo svakako”. Mislim da ja i dalje nisam svesna koliko to vremena iziskuje. Kada je to tebi postao primarni posao i da li jeste primarni posao?

Sofija: Meni je postao primarni posao nakon npr. 2 godine, ako ne i više. Da ja baš ništa nisam radila pored Paušala. Ali sad sam već krenula drugi projekat. Imala sam jako kratko samo jedan posao, da kažem da je to bio jedini. Ali, sigurno je da je to nakon 2, 3 godine, da se to desilo. Zbog novca, generalno.

Kako funkcioniše aplikacija Paušal?

Nikolina: A kako je to regulisano što se tiče poreza? Meni u suštini nije jasno, evo ja sam sad ove godine prešla na paušal, prošle sam bila na isplati lične zarade. U suštini, meni aplikacija pomaže da imam uvid u sve što se dešava. Recimo, sad neko mi uplati kurs, iznos ne znam koliko dinara, koliko hiljada i onda, ja idem na aplikaciju, mogu da ukucam, jel tako, podatke da bih izdala fakturu i to se opet negde sabira?

Sofija: Tako je! Ukratko ću objasniti aplikaciju šta radi do sada. Mislim do sada, jer se nadam da će raditi još nešto. Prvobitno pravi fakture, tačne fakture. Preko 500 kontrole smo imali, znači, to smo 100% sigurni. Što se tiče KPo knjige automatski se upisiju, tu nema upiši ono sad vamo-tamo, ako je devizna ili dinarska, sve jedno, upisujemo po srednjem kursu dana fakturisanja. Sve je to u jednom paketu, čim se napravi faktura ona diretno ide u KPO knjigu, nema dodatnog upisivanja. KPO knjiga čak ne može ni da se menja. Znači, ono što radite, ne damo vam da uđete uopšte u KPO knjigu, može samo da se skine, u slučaju kontrole. ili u slučaju nekog vašeg pregleda. Pored toga prati 6 i 8 miliona, znači da ima notifikacije “prešli ste” ili “niste prešli”, “koliko ste blizu”. Pored toga imate plaćanje poreza i doprinosa, to je jedna od stvari na koje sam najviše ponosna, jer je to što smo prvi u regionu i ne znam koliko je to široko, da smo spojili sa bankom. Iz aplikacije mogu da se plaćaju porezi i doprinosi klikom. Ako mi korisnici slušaju ovo, moram da kažem da radi samo preko mobilne aplikacije pošto OTP se spaja sad sa Vojvođanskom pa rade na integraciji. A inače može i preko veb-a, ali sad trenutno je preko mobilne, da ne bude da “nije rekla”.

Nikolina: Ali meni je to super! Npr. ja sam u nekoj drugoj banci i sad da li to ima nekakve veze? Ja nisam u OTPu.

Sofija: E, ne. Ako si u drugoj banci, onda ništa. Onda ne možete da plaćate ali mi vama generišemo sve. Npr. ako nam date ovlašćenje za Poresku upravu, mi proveravamo umesto vas da li imate kamatu, da li ste platili na vreme, niste platili, koje je stanje, zašto vas Poreska zove, ako vam treba uverenje… Dešava se da naši korisnici uglavnom često putuju i nemaju vremena ili nemaju čitač pa nas kontaktiraju, “Hajde mi izvadi ovo, hoću da dignem kredit”, neke te stvari, mi smo tu u pozadini. Inače postoji tu sva dokumentacija u smislu poreza i doprinosa i kad dođe 2020ta, npr. sad je došla, vas čekaju vaši nalozi za prenos, ne morate nikog da zovete, ne morate da vadite rešenje, ne morate ništa, vas čekaju nalozi za prenos koji plaćate od ove godine. I dobijete notifikaciju šta sve: EKO taksa treba da se podnese, treba te neke stvari koje su obavezne, mi obaveštavamo i odgovorni smo za to što vi niste nešto uradili ili jeste.

Ukoliko ste u OTP banci onda možete da povežete plaćanje, samim tim i da li ste platili ili niste, imate izveštaj da li ste prošli mesec, da li vam je prošla uplata ili nije prošla uplata za poreze i doprinose.

Partnerstvo sa Payoneer-om

Druga stvar na koju sam ponosna isto, treći usvetu smo ja mislim, da smo se povezali sa Payoneer-om. On nam je partner. Oni su nam dali manje provizije nego kad otvarate sami, ako povežete sa Paušal aplikacijom i pošaljete fakturu i vaš klijent može da plati na klik. Znači, klikne vašu fakturu i ukuca da li karticu ili preko čega hoće da plati i nama se vrati ovamo da je naplaćena faktura i to je jedno od povezivanja što smo radili. Osim dokumentacije, memoranduma, zahtevi za konverziju, sve što vam je potrebno za banku, za putni nalog, za bilo šta što je vama potrebno lično da korostite za bilo kakvo izveštavanje ili za banku ili za bilo kakvu ustanovu, Poresku upravu, imate template tamo i onda koristite te templete već na aplikaciji. Pored toga, vizit karte elektronske, to smo ubacili iz razloga što se dešava kad neko traži vaše generalije zbog nekog posla vi možete na klik iz aplikacije da pošaljete njemu na mail, stigne lep dizajniran mail gde piše vaš matični broj, PIB, mail, telefon i puno ime tj. naziv firme. Ima i zdravstvene knjižice. Sad se automatki overava zdrastvena knjižica ukoliko plaćate poreze i doprinose, ali prvo čim registrujete dobijete 6 meseci i onda možete u aplikaciji da napišete datum 6 meseci i nakon 6 meseci da mi, u tom trenutku kad prođe tih 6 meseci, za svaki slučaj pogledamo da li ste sve platili, da nema ona kamata 0,2 ili nešto, da možete vi da proverite da li vam je overena knjižica ili nije, bez obzira što možete vi to sami da uradite. To je nešto što aplikacija isto nudi. I ukoliko želite da osigurate dete ili supruga/suprugu, ukucate određene podatke koje mi vama tražimo i vama na mail stigne obrazac koji treba da predate da bi overili zdravstvenu knjižicu vaših ukućana. Sve ukupno, trebalo bi da smo svaki aspekt rešili.

Nikolina: Odlično! Još samo da postoji mogućnost plaćanja ako smo u nekoj drugoj banci i onda je to to, što se mene tiče.

Sofija: Ne daju! Probali smo, hoće banke saradnju sa nama, svakakvu, ali definitivno, toliki je njima development da…to kad bude Open API malo više kod nas došao da žele ljudi to da rade pa da nekako da se uključimo, ali ovako to je to.

Nikolina: Neke banke još uvek nemaju opciju plaćanja preko aplikacije nego mora na mesto da se ide i onda mi je to ono neverovatno, kao privatni korisnik npr. imam opciju korišćenje e-bankinga a kao pravno lice odnosno kao preduzetnik nemam. Mnoge stvari su mi vrlo nelogične i ne mogu da verujem da kao preduzetnik nemam a kao privatno/fizičko lice imam. I nikad mi neće biti jasno zašto niko ne izdaje Visa karticu koja može da se poveže sa deviznim računom, kao kad je neko preduzetnik? Kao fizičko lice to ne mogu da uradim. Pričam ovo sada, jer ljudi koji ovo slušaju ovaj podkast ili su zainteresovani ili rade online pa znaju otprilike kako to sve funkcioniše i zašto je Visa da bi se povezala sa PayPal-om ili ako je neko korisnik Peyoneer. Ima mnogo nekih nelogičnosti koje nas prosto teraju da se zamislimo šta se ovde dešava i da li će se nešto promeniti.

Sofija: Sad ne znam da li znate, poslednjih par meseci, ja sad ne pamtim od kada, Master može da se poveže sa PayPal-om. Nas zovu stalno za Visu, za povezivanje, sad i Master može da se koristi.

Nikolina: To pričamo samo za fizička lica ili nebitno?

Sofija: Nebitno.

Nikolina: Na početku sam ja imala, tamo 2012. nije uspevalo pa je onda Visa bila sigurica. Naravno, dešavaju se promene i dešavaju se problemi koji se prevazilaze. Mi sve, u suštini imamo u aplikaciji. Kolika je mesečna pretplata?

Sofija: Mesečna pretplata je 690 dinara a godišnja je 6600,00. Procena je bila, to smo radili čak sa tim Pjer Boskom kad smo kretali, otprilike koliko bi platili mesečno knjigovođu u Beogradu, da toliko bude godišnja naša pretplata. To je bila logika.

Nikolina: Dobro. To je stvarno simbolično za ono što se dobija. Ja je nisam koristila ali hoću definitivno. Makar da probam. U suštini, pošto ja krajem svake edukacije, kada prođe ta 3, sada 4 meseca, imamo takozvani internship gde polaznici VAkademije imaju mogućnost besplatne prakse sa domaćim klijentima i onda smo imali jednu devojku odnosno ženu koja radi Bussines english, možda je i poznaješ, Olivera je u pitanju, ona je baš tražila nekog ko će da joj pomogne da radi u aplikaciji, u Paušalu. I ja sam tada prvi put čula za Paušal. Što se tiče ovih stvari, ovako kada pričamo još o Paušalu, jel postoji još nešto na šta bi ljudi trebalo da obrate pažnju? Evo, ja sad kada sam se registrovala, mene su stvarno ljudi ubedili da je bolje da idem prvo na isplatu lične zarade pa onda na da vidim kako sve to funkcioniše i onda da odlučim da li mi je bolji paušal ili ne. Šta misliš ti? Da li imaš neki savet na osnovu čega da odluče da li jedno ili drugo? Znam da je komplikovano.

Kalkulator troškova poslovanja

Sofija: Ne, nije komplikovano uopšte. Znači, vrlo je jednostavno. Ne znam da li ste videli naš kalkulator? Mi smo napravili kalkulator gde procenite koliko mesečno primate novca i vama kalkulator kaže šta je najisplativije. Sve ostalo je potpuno nebitno. Zašto to kažem? Zato što ukoliko zarađujete ispod 500€, to je neka granica gde vam ništa nije isplativo. To ja da kažem “Ajde idite na paušal ili da idete na knjigaša, tkz.” ne mogu da kažem. Zato što bilo šta što se odabere ispod minimalne mesečne zarade propisane, tako da to je nešto što vas država gura u sivu zonu i to je neka zarada gde jedino kako bi mogli da opstanete je da idete na paušal zato što je jednostavniji i da se zamrzavate i odmrzavate s vremena na vreme kako bi smanjili vaš porez i doprinose. Sve iznad toga zavisi od funkcionisanja i zavisi gde ste registrovani. Ja sam radila na kalkulatoru paušalnog oporezivanja, bila sam u radnoj grupi 2019. Taj kalkulator je sad dostupan svima i možete sami da procenite šta vam je najbolje. Znači, uzmete taj kalkulator i uzmete naš kalkulator, unesete poresku osnovicu koja vam je Poreska uprava rekla da će biti. Mi smo dobili dosta rešenja sada. Kalkulator je tačan! Kako kaže kalkulator, tako će vam biti, ukoliko vam nije tako žalite se i promeniće vam sigurno poresko rešenje. I uglavnom ja savetujem da se print screen-uje za svaki slučaj kad radite kalkulator pre nego što dobijete rešenje, ali to nam se još uvek nije desilo. Što se tiče zarade preko tih 500€ jedna stvar je ako ste negde nekom prigradskom naselju ili negde u nekom selu, vama je paušal dosta isplativiji zato što ne morate da vodite računa o troškovima, ne morate da vodite računa o knjigovođi, ne morate da vodite računa o isplati lične zarade, date mesečno 4 uplatnice, 4 klika i ostali novac je vaš.

Sa druge strane, ne znam sad da li znate kako funkcioniše knjigaš, da li ste pričali nekad u nekom podkastu o tome, ali svakako lična zarada, to je taj neto, plaća se knjigovođa i sve ostalo se plaća 10%. Što ukoliko hoćete da ostanete na toj nekoj minimalnoj zaradi i plus plaćate tih 10% možda je isplativiji knjigaš do neke granice. Opet to ide u zavisnosti od količine novca i gde ste registrovani. To je stvarno individualno, od osobe do osobe. Ali svakako sad da mi kažete ja sam tu i tu, ja mogu za 5 minuta da vam kažem šta da registrujete kako bi vam prva godina bila povoljnija.

Nikolina: Jasno! Ja kada sam se odlučivala, presudno je bilo baš to, imam neki trošak tamo, nekih 12, 13, 100€, već koliko to izađe ali svi koji su me savetovali su u suštini smetnuli sa uma da postoji knjigovođa koji se plaća i koji se plaća na mesečnom nivou. Tako da je to trošak koji bi, u suštini, trebao da se uračuna. I kada sam to spominjala više puta, vidim da ljudi reaguju u fazonu “To se podrazumeva” ali za nekog ko je na početku i nema pojma, kao što se meni desilo kad sam dobila rešenje za paušal, piše osnovica 60, plaća 22 i tako nešto i ja računam to je to. Kad ono još porez 6 i nešto na tih 60.000 i to ispadne više od 28 i onda shvatim “aha, pa dobro, ja sam računala da je ipak ono što je bilo na kalkulatoru u stvari”. To je ono što si ti sada rekla. Kalkulator u stvari pokazuje doprinose?

Sofija: Ne. Doprinose i poreze.

Nikolina: Ja sam dobila u suštini više nego što je na kalkulatoru.

Sofija: Možemo da prođemo zajedno, naravno, možda postoje neke tačke koje tamo “Dal’ ste registrovani u predhodnih 18 meseci?”, “Predhodna osnovica”… To su sad neke stvari na koje ljudi ne kliknu. Možda nije dobro objašnjeno korišćenje tog kalulatora ali svakako možemo proći zajedno jedan, pa da vidite otprilike kako. Ali, ukoliko kalkulator pokazuje manje nego što ste vi dobili svakako idete da se žalite. Tj. javite se nama pa ćemo vam mi dati šta da predate na pisarnici.

Nikolina: E, dobro, važi! Sad kad si spomenula i ovo za overenu knjižicu 6 meseci, to mi je taman prošlo. Sad je meni potpuno drugačije jer sam do sad imala knjigovođu i ona je uglavnom vodila računa o svemu tome i sad mi je ono skroz ludilo u glavi. Nemam pojma ni šta treba a u suštini sam htela da bude jednostavnije, da ne moram mnogo da se bahćem sa svim tim. Ali u tome će nam pomoći i aplikacija, definitivno.

Ti si Sofija spomenula, za naše slušaoce, 50% popusta ili konsultacije, da se jave. Mogu da napišu komentar, jel tako? Nismo se dogovorile. Ja uglavnom kažem da postavim neko pitanje pa onda ljudi da ostave komentar i onda izaberemo nekog ko nam je dao najinspirativniji odgovor. Ti ako se sad setiš u momentu, koje bi to pitanje bilo, ako ne, nema veze, ja ću naknadno svakako na sajtu da stavim. Ranije smo to radili preko društvenih mreža ali sam posle shvatila zašto bismo mi povećavali reach na društvenim mrežama kad to možemo da radimo na sopstvenom sajtu. To bi svaki preduzetnik trebao da zna. Ugledam se na ove inostrane, oni sve rade na sajtovima, čak i setim se Marie Forleo, ona čak i one njene snimke koji su na YouTube-u ima sve na svom sajtu, embeduje na sajtu. Tako da, to ipak treba da nam bude baza.

Dobro, Sofija. Na čemu sad trenutno radiš? Sem Paušala.

Novi digitalni projekat

Sofija: Trenutno radim na nekom Digitalni office assistant ili tako nešto da ga nazovemo. Možda je to i virtuelni asistent, to je pitanje. To smo krenuli, taj projekat, pre nekih par godina i videli smo potrebu kod IT firmi u Srbiji. Već imamo klijente koji su sa nama ali pokušavamo što više to da digitalizujemo i što više usluga da obuhvatimo tim samim poslom. Imali smo par klijenata od početka Paušala tj. to je bio priliv novca primarni koji bi nam davao mogućnosti da plaćamo za Paušal sve što treba, ali svakako je to malo otišlo dalje od toga što smo mi planirali i uglavnom stranci kad dođu ovde da registruju neku firmu ili domaće IT kompanije, sad zbog ovog Testa samostalnosti, su se uvukle pod jedan D.O.O. pa ne znaju šta će. Oni tek ne znaju šta će, tako da im treba ta desna ruka i uglavnom imamo zaposlene u toj firmi koji rade za njih te neke poslove, da li su to ekonomske prirode, finansijke, dal su to plaćanje preko e-bankinga, obračuni plate, praćenje ugovora. To su sad kombinovao neke usluge koje još uvek nismo definisali posao kojim se bavimo, iako je toliko godina prošlo, ali tu je neki projektčić koji je u toku.

Nikolina: Definitivno postoji potreba. Samim tim što se ljudi javljaju da traže neko kog će da radi i da im pomogne, da im asistira nešto online, vidimo da postoji potreba ali još uvek ne postoji ništa na tržištu što može da odgovori toj potrebi. S tim što postoji, kao što si ti rekla taj projekat, postoji još nekoliko kompanija koje se bave time u smislu da imaju 5-6 ljudi koji rade, neko radi dizajn, neko radi programiranje, neko radi administraciju itd. pa onda  mogu da nude pakete nekih usluga, kombinacije. Ali, još uvek je to u nekoj početnoj fazi u Srbiji i uopšte u regionu.

Sofija: Tu je možda problem, mislim  “problem”, vrednost toga tj. ne znam da li je to sad virtuelni asistent u mojoj glavi, je svašta nešto. I onda vrednost same osobe još uvek ne znam jer ne znamo šta sve to podrazumeva. Kod nas su klijenti, kad su dolazili, u startu bili “A šta mi to plaćamo, kao, da li to nama treba ili ne treba, malo po malo možda bi uzeli i ovu uslugu, a možda i ovu” i onda sami npr. kao “A jel možeš ti, ime i prezime, da daš neki bonus, ovaj mesec nam je stvarno pomogla” i onda se vežu za takvu osobu. Ali taj deo kontrole sa druge strane, mimo firme, kod nas se pokazao dosta uspešno. Naročito za te programerske firme. Ali videćemo šta će biti od toga. To je još uvek u začetku. Što bih rekla, “kad imamo vremena time se bavimo”.

Nikolina: To je kao ovaj naš projekat. Stalno se vraćam na njega, ali mene u stvari najviše koči taj deo oko regulative. Prosto ne znam kako bih to upakovala a da bude legalno i da bude svima dobro. Jer ja znam da bi mnogi ljudi koji su sada na početku i žele da rade online ne mogu da otvore svoju firmu, ne mogu da budu preduzetnici zato što urade nešto povremeno za 100, 200, 300€ i onda ne znam da li postoji neki model koji bi bio odgovarajući za takvu situaciju. A ne želim ni da budem neki posrednik, da uzimam neku proviziju. Ne znam da li postoji neki model, platforma, nebitno, gde bi se klijenti oglašavali i moglo da bude dobro za sve strane? Kao što ste vi uradili sad sa Paušalom. Super ste, nama svima preduzetnicima je odlično što ne moram da vodim KPo knjigu i sva ta čuda, dobijam obaveštenja za sve stvari koje su mi važne, a opet nemate veze sa plaćanjem. To preduzetnik radi. A u ovom kontekstu bi to bilo npr. tebi kao preduzetniku, hoćeš da angažuješ asistenta, mnogo bi ti bilo jednostavnije da možeš, bukvalno, da ti nekom predaš taj deo oko plaćanja. Jer on je fizičko lice u suštini. Kad je registrovan kao preduzetnik, to je nešto drugo ali kad je fizičko lice to mi nikako nije jasno, kako to može da se iskombinuje i kako da se uredi kod nas?

Sofija: Nije uređeno! Pa ja se dosta uzdam u ovo što sad rade, da će tu biti nekih promena i svakako savetujem da se čeka. Zato što, ako ove godine, kao što je propisano, trebalo bi da rade na tom zakonu, za te fleksi poslove tako da mislim da svaki projekat koji se bavi fizičkim licima bi trebalo da sačeka, da vidi šta će da se desi jer mora da se reguliše. Sigurno će se regulisati na neki način, ali svakako pre toga ništa.

A drugi savet koji bih mogla da dam za vašu platformu je da nađete partnera. Ne procentualno nego partnera kojima to odgovara i koji hoće da se reklamira preko vas, za početak kao partner. Evo Smart benefits, to je jedan od Start Up-a, poslednji što su krenuli, oni rade beneficije za zaposlene, super im je projekat. Ja sam bila posrednik u upoznavanju. Njima je trebalo zbog neoporezivog iznosa, šta sme da se plaća zaposlenom a šta ne, oni su se spojili sa Confidom revizorskom kućom i sa njima partnerski su odradili taj deo kako da se reši plaćanje, tj. taj način distribucije benefita samog zaposlenog. Sad te velike kompanije pokušavaju što više da priđu Start Up-ima, tim nekim inovativnim rešenjima, možda virtuelnim asistentima npr. Evo, moja firma je sigurno zainteresovana za tako neki projekat ali opet, postoje kuće…Mislim da je to jedno od rešenja da se lakše nađe baš rešenja za to plaćanje, jer ako dođe jedan poreski stručnjak, ekspert, koji će vama objasniti tako, tako, to i to, to je vama dosta značajno. A njima znači da podrže neki Start Up jer je sad to, realno, tema.

Nikolina: Vidiš, to mi uopšte nije palo na pamet iako smo takav vid saradnje i partnerstva. Znam za neke druge firme koje ulažu u slične stvari koje se bave, recimo, edukacijom ili tako nekim stvarima. Sad sam se setila primera jedne advokatske kuće koja je isto tako ulazi u saradnju i partnerstva, podržava Start Up-e, baš zbog toga, i iz neke lične koristi naravno, ali to u stvari bude na obostrano zadovoljstvo.

Sofija: Ja moram da kažem, pošto stalno pitaju koliko, kako, šta su platili, koliko para ti je dao OTP, taj početak itd., ja moram to da naglasim da novac koji je nama dao OTP je bio za uslugu, fakturisanje. A nama šta su oni poklonili zapravo je marketing, konferencije, veliko, veliko znanje. Mi smo imali osobu koja je sa nama bila u kontaktu stalno, i oko bankarske regulative i ja stvarno tu vrstu pomoći ne bih mogla da dobijem za novac, mislim ne bih imala taj novac nikad. A da ne pričam o marketiškim uslugama. Mi smo bili sa OTPom svuda, na svakom vebinaru, na svakoj konferenciji. Ja sam sa OTPom prošla celu Srbiju. To je organizovano, njihovo vozilo i idemo tamo, prave događaje. To su stvarno nemerljive stvari. Dok sa druge strane, novac kao novac je meni bio beznačajan u tim trenucima. Mislim, nije to bilo to što je nama kao Start Up-u trebalo. A jak partner je jako bio bitan. Nismo mi njima dali nikakav procenat ili ništa tako, ali obostrana korist u tom smislu gde su oni stvarno dobili dosta korisnka IT-jevaca, koji su za banku jako vredni i sa druge  strane mi smo dobili dosta klijenata što se tiče paušala. I ta saradnja, sad ne znam koja godina, treća, četvrta da mi sarađujemo uspešno. Nadam se i sa OTP Vojvođanskom, sad ne znam kako će se zvati.

Nikolina: Baš je super tema, odnosno, jako dobra saradnja i to je neko prepoznao u pravom momentu. Odlično. Možda će neko da prepozna sad i ovo iz naše priče, kada negde bude okačeno?

Jel ima nešto što te nisam još pitala a da si htela da kažeš, vezano za Paušal, za aplikaciju?

Sofija: U suštini ne. Imamo aktivan chat na sajtu. Neka ljudi pišu, čitaju i ako su u početku mi sad spremamo neke akcije za novo registrovane u 2021. pa ćemo objaviti. Instagram i Facebook neka prate i da se ne ustručavaju da pitaju šta god, tu smo mi da odgovorimo, svakako u startu, pa za dalje…

Nikolina: Ja moram da uputim jednu pohvalu. Jako dobar blog! Stvarno pratite aktuelna dešavanja i ne samo to, super mi je što ima chat i ne samo što ima chat već što neko tamo odgovara. I na Instagramu, ja kad god sam nešto pitala, odmah sam dobila odgovor i to mi je stvarno fenomenalno. Svaka čast! Taj customer support i customer care, ne znam koliko imate ljudi, da li pokrivate u toku dana? Do 20h! Uglavnom je uvek bilo to u roku od par minuta ali odgovori, to baš mnogo znači. Svaka čast! To su jako važne stvari. Pogotovo kad je vezano za online posao i uopšte aplikaciju. Vidi se da se obraća pažnja na te stvari.

Sofija: Mi smo baš za to dobili dosta pohvala ali moram jedan kiks, naš, da ispričam. Sedimo sestra i ja i kažem “pa hajde chat, kad ćemo da ga puštamo?”, pa kao “Ajde da pustimo online, 24/7, kakve veze ima, kao da će neko da piše noću. Da ne pravimo satnicu, videćemo vremenom”. Nama su programeri koji za Ameriku rade, oni su nam noću pisali bez problema. Mi smo se budili sa nekim notifikacijama. Znam da nismo spavali prvih mesec dana pošto je bilo “Ajde pustili smo bar bar mesec dana nek ostane tako”. Onda smo ukinule. Za sada svaki dan, čak i nedeljom do 20h, ali taj start dok se ne proba, bilo je neočekivano. Naročito iz te branše, ne znaš kad radiš kad ne radiš.

Nikolina: Da, ma jasno. Neke stvari u stvari ne možeš da predvidiš ali vrlo često se pokažu potpuno suprotnim  nego što smo očekivali.

Sofija: U dva ujutru, kako da platim porez? Pa čekaj, nećeš ga sad platiti!

Ali bilo je dobro. I imamo korisnike od starta do sada, baš dosta, koji su ostali sa nama i sa kim smo bliski, baš bliski, Taj comunity koji je Paušal stvorio, stvarno, nisam ni sanjala da će tako biti a naročito nisam ni sanjala da ću znati, ono, kad se neko javi sa mailom negde, da ću znati ko je ta osoba i čime se bavi, pored toliko ljudi koji su na aplikaciji. Ali, mi sa ove strane baš volimo naše korisnike.

Nikolina: A vidiš, sad kad si spomenula community, nisam te pitala koliko ima korisnika i spomenula si da su mnogi ostali od početka?

Sofija: Tako je! Mi sad oko 4-5 hiljada, tu negde plivamo. Bilo je za Test samostalnosti, to je nešto gde smo otišli dosta dole, Korona isto, ovo što se sve dešavalo ali opet freelaceri su krenuli da se registruju. “Freelanceri”, ja se izvinjavam, fizička lica koja su poslovala kao frelance, ili u tom poslu. To je stvarno baš promenjivo u poslednje 2 godine, od testa samostalnosti do Korone, što ja kažem “Super što su opstali, koliko su opstali, koliko vidim”.

Nikolina: Jeste. Uh, potpuno je nepredvidljivo ali nemam pojma ni šta će biti ove godine. Ja se stvarno isto nadam, nekako sam i ja uverena da će se ove godine rešiti, pa šta god, ono pa makar da znamo zašto postoji zakon i kako je regulisano, pa sad na svakom od nas je kako će da se ponaša spram toga. Ali važno je da nešto postoji crno na belo.

Dobro Sofija. Hvala ti mnogo na ovom razgovoru. Pozdravljam te pa čujemo nekom drugom prilikom, možda budemo pričali o ovom digitalnom office asisstant-u ili nekom drugom projektu.

Sofija: Važi! Hvala puno i hvala na pozivu. I bilo mi je zadovoljstvo.

Nikolina: Super! Čujemo se! Ćao!